Боемија
Засигурно је највећи ужички боем за сва времена био Сима Терзић, ужички адвокат. Најцењенији гост кафане Хотела “Златибор”, као и осталих ужичких кафана.
Први српски еколог
Али у Ужицу, иако то Ужичани тада нису знали, живео је млад човек, занатлија, часовничар који ће поново оплеменити Ужице и његове становнике. Био је познат по свом знању и мудрости – звао се Риста Тешић.
“Ударничким радом језеро на Златибору”
Године 1946. Тито је обишао ратне сирочиће у дому у вили “Голија”. Тада му је приказан пројекат који га је изненадио, за који је рекао да мора бити што пре реализован, најбоље омладинском радном акцијом… Исте године радна акција изградње језера је започета.
“Даје се на знање!”
Добошар је био запослен у општини, био је писмен, имао је јак глас, знао је лепо да говори, а вести је, по правилу, завршавао некаквом досетком. Касније, ишао би од ћошка до ћошка, залупао у добош, сачекао да се народ сакупи, а онда извикивао чувено: „Даје се на знање!“
Како је нестало ужичанствено
За ово нехумано Ужице сем политиканата су криви ти згуснути солитери и зградурине у којима живе отуђени људи који се не познају. Из њих лете кесе са ђубретом и много тога још, који прљају околину и живот у малом граду…
Балови старога Ужица
Нећу претерати ако кажем да ни старо Ужице није заостајало иза Београда. Најпопуларнији ужички бал био је Светосавски Ужичке гимназије, 27. јануара. На том балу нису играли ученици. Ту се забављала ондашња ужичка елита.
Ужичанствени обичаји и уранци
По једном обичају, увече уочи Ђурђевдана или на сам Ђурђевдан пре зоре уберу се зелене гранчице, па се њима окити цела кућа да би цела година и дом берићетни и плодни. Тада је цело Ужице било окићено зеленилом, што је давало допринос свечаној атмосфери.