И би Париз
Један од почетака градње Тржног центра “Париз” 1995.
Суд или улица, питање је сад!
Пролаз који је настао из једног од куриозитета Ужица.
Парчић 1995.
Мали парк или Парчић, како је некад изгледао, у прошлом миленијуму.
Да ли су Ужичани Зоре Чучкуше?
Ужичани нису егоистични, отуђени људи, довољни сами себи; они се од јутра до вечери страсно занимају за своје ближње, њихове мане, грешке и недостатке – они би да их поправе или разјасне другима.
Ужички Гудурићев бурек
Бурек је ужичка јутарња поезија, српски сан далеко у туђини, а и повратак кући, јер га већ првог јутра, када се пробудимо у Ужицу и седнемо за стари кухињски сто, кева или баба донесе из “Здрављака” са ћошка, и то у масној ‘артији, јер зна да то волимо.
Стигао варијете
Стигао варијете у Ужице: “најачи човек, жена змија, најдебљи човек, жена с брадом и остала чудеса!” 1938. године.
Малина са содом
Летос, одједанпут, пожелех да попијем малину са содом и обиђем кафане. Старији келнери су се само осмехивали и одмахивали руком, а млађи нису ни знали шта је то.
Маринина парфимерија
Радња се налазила ту испод продавнице „Голубац“, у улици од Дома здравља ка Главној, где је касније била брза храна “Френки”, а сада фризерски салон.
Истина о Балши
Као председник Суда, који је одбио 45 захтева за ванредно преиспитивање правоснажности пресуда, које је тадашња Коалиција “Заједно” поднела против Првог општинског суда у Београду, лансирао је своје име у светску орбиту.
“Весели Дечаци” и “Кристали”
ВИС “Весели дечаци“ Први ужички бит ВИС “Весели дечаци“, године 1961, у ужичкој ОШ “Душан Јерковић”. Ту свирају: Јовица Митрашиновић – иструменти с клавијатуром, Драган Божовић – соло гитара, Павле Зарић Рицко – бас гитара, Војо Мулина – бубњеви, а Бато Јездић – свира трубу. У време када су били најпопуларнији међу ужичком тинејџерима, задужени […]