Tu, kraj Sokolane

Bilo je lepo u hladu drveća ispred Sokolane gledati užičke košarkaše. Povremeno bi naišao Sodadžija sa ladnim klakerima i koktom. Uveče bi na tim istim tribinama začula gitara. U najmračnijim delovima nazirali su se zaljubljeni parovi. Njima niko nije trebao, bili su dovoljni sami sebe. Bilo je to lepo vreme dok su još svitci žmirkali a niz Đetinu opkruženu vrbama se pružala svežuna.