KALEIDOSKOP

- razna pripovedanja -
Pripovedanja užičkih autora o stvarima stvarnim i nestvarnim

Kako su Užičani slutili dolazak Drugog svetskog rata

Intelektualan svet je doduše mogao često u “Politici” da pročita članke o događanjima u Nemačkoj koje je pisao stalni dopisnik iz Berlina koji se potpisivao sa “X Y”.

Izgled đaka starog Užica – I Hari Poter nosi đačku uniformu

Užički osnovci i srednjoškolci su nekada prvo nosili šajkačice na glavi sa oznakom razreda.

TU – ČA između Era i Grebića

Tokom svoje tridesetpetogodišnje vladavine, Tito je u Čačku bio sedam puta, ali uvek u prolazu, na putu ka Užicu.

Tajni plan grada Užica

Svaki čovek je jedinstvena i neponovljiva pojava, samo treba otkriti ono što je u njemu jedinstveno i neponovljivo.

Cipiripi

Čika Ljubo Dubljanin je bio sinonim navijačke strasti užičke "Slobode". Radovali smo se "Slobodinim" utakmicama, ali i Ljubinim komentarima. Na ovoj fotografiji Ljubo i igrači...

Užička snajka bila je inspiracija za roman Mirijam “Ranjeni orao”

Njena glavna junjakinja u Romanu „Ranjeni orao“, ustvari je bila lepa plavuša koja se zvala Dragica Crnčić, rođena 1914. godine.

Kad su užički švaleri bili jastrebovi

Po ugledu na primorska mesta, naši užički momci postaju „jastrebovi“, a o njima se ispredaju neverovatne priče, ali i istinita pripovedanja.

Nekadašnji Titov grad u trudu da zaboravi Titovo doba

Grad miljenik Titove vlasti u posleratno doba je preterao, gotovo sve ulice su bile sa imenima partizana, manje ili više poznatih revolucionara, događaja iz revolucije, bratskih republika.

O Đorđu R. Mrkonjiću

Pradeda je pripadao ljudima novog kova, koji su se stidljivo pojavljivali u gradovima širom Srbije: mladi, okretni i ambiciozni.

Šnjavi

Dobro poznat građanima i seljacima, vrednima i dokonima, fudbalerima i milicionerima, bio je uvek spreman za brzu akciju da se nešto ušićari i zaradi.

Kako se mlela kafa?

Tu je maštovito izgravirana džezva, uspomena sa sarajevske Baščaršje, iz koje se “čuje” na daleko miris.

Urbanizam i renesansa, prvi hotel, dobošari i razglasna stanica

Bojim se da će naši unuci samo u prisećanju izgovarati reč „čaršija“, a da neće ostati ni jednog obeležja nekadašnje lepe i dične stare užičke čaršije.

Kako smo u Užicu počeli da pravimo boga među nama

Gradeći Titov kult ličnosti decenijama, uspeli smo da od njegovog “lika i dela” napravimo u javnosti neustrašivog, bezgrešnog i nepogrešivog vođu.

Letovanje u Prčnju 1964.

I tako odem sa ocem na more, gde je on obučavao nepliveče...

Užičke Dečije nedelje

Pedesetih i šezdesetih godina prošloga veka se održavala "Dečija nedelja".

Obdaništa i fotografije za uspomenu Ane i Danice

Tako su i fotografi pratili modu. Prve fotke, uspomene iz vrtića, bile su uokvirene diznijevim junacima.

Topla priča o užičkim bioskopima sa hladnim The End-om

A onda, kao da se stvarno dogodilo, kao da je popularni Đoko Filmadžija stvarno ugasio svetlo u čuvenom bioskopu „Partizan“.

Venčići i zvončići na Vrbicu

Užičke posleratne generacije pamte Vrbicu po venčićima i zvončićima koje su nosili, uberu ili naseku grančice i prutiće vrbe u vreme kad ona počinje da pupi i lista.

Zaboravljeni ulični poslovi staroga Užica

Nema više mnogih zanata bez kojih se nekada život u Užicu nije mogao zamisliti, nema više ni mnogih zanimanja od koristi gradskom stanovništvu.

U vremenu Omladinskog kluba, zlatnom dobu užičkog roka (treći deo)

U to vreme užički Omladinski klub je poznat u regionu po organizaciji dobrih rok koncerata.

U vremenu Omladinskog kluba, zlatnom dobu užičkog roka (drugi deo)

Mi sviramo, pa nastavlja program Gago Kovač, pa opet mi, publika je bila stvarno oduševljena.

U vremenu Omladinskog kluba, zlatnom dobu užičkog roka (prvi deo)

Prvi put sam ga čuo, ali nisam znao da je to rokenrol, negde u leto 1960. godine.

Kako je u Užicu slavljen Prvi maj

Užičani su prvi put proslavili Prvi maj 1897. godine. Zborno mesto je bila kafana Miladina Radovića.

Uz prisećanja Aca Dejovića o užičkim bobovima i trkama

Bobovi se u Užicu ne voze od sedamdesetih godina 20.veka. Tada je sa strmih užičkih ulica nestalo i ligura, potkovanica i sličuga...

Za Užičane uvek je to bila „Glavna ulica“ na kojoj se „korziralo“

Do Drugog svetskog rata deo užičke Glavne ulice od Maloga parka do današnjeg Muzeja zvao se ulica Miloša Velikog.

Sasvim lična užičanstvena priča

I tako, sećanja samo naviru. I svako od nas krenuo je u neki svoj život. I sve ređe smo se viđali.

Zvali su ih hipici

Odrastali smo pod strogim nadzorom roditelja. Moralo se znati kada se, gde se i sa kim se izlazi i do kada. Neposlušnost se kažnjavala...

Kako smo dočekivali Tita

U osnovnoj školi su nas učili da više volimo druga Tita od oca i majke.

Kad su rođeni Užičani bili gosti u svome gradu

U toj nenormalnoj gradnji oko Užica ostalo je dosta bezimenih ulica, kao i kuća bez brojeva.

Hoćemo na Skaline?

Dubrovnik je od srednjeg veka bio popularno mesto za Užičane...

Prvi posleratni užički klošar

“Sećam se Pera Morave. Uvek sa osmehom na licu”. – Živko Ostojić Zvan je od Užičana Pero Morava, stalno je pušio niške cigare “morava” bez...

Žestoki Užičanin Mijaga (drugi deo)

To što je Arkan bio za Beograd, to je Mijaga bio za Užice, neki savremenici kažu za čitavu Zapadnu Srbiju.

Žestoki Užičanin Mijaga (prvi deo)

Priču o Milivoju Despotoviću Mijagi započeću sa zapisanim sećanjem čuvenog užičkog inspektora Nikole Nikolića Megrea.

Iz Albuma moga života – O staroj užičkoj porodici Mršević

I onda, jednoga dana, bila sam student druge godine, moj deda je zauvek otišao. I posle njega ni Užice više nije bilo isto, ni kuća u koju sam tek ponekad usput svraćala.

Projekt „Užičanstveno“ i budućnost

Moramo jednom da shvatimo da prošlost ne možemo da izmenimo, da je samo budućnost još uvek u našim rukama, da je možemo kupiti sadašnjošću.

Užičanke i komplimenti

Siguran sam da užičke dame imaju svoju tradiciju ponašanja i odevanja koja potiče još iz 19. veka.

Da li su Užičanke sretnije pre ili posle Dana žena?

Žene bi primile cveće i neki poklončić, pojele neki kolač uz sok i trčale kući da deci daju da jedu, da uče sa njima. Muževi bi ostajali do kasno u noć pijandurajući i slaveći "ženski praznik" 8. mart.

Veliki entuzijazam i vera u bolju budućnost

U Užičkoj nedelji br 31 iz 1995, godine razgovarao sam sa novinarom Mišelom Petkovićem, 26. jula, za prvi rođendan prve užičke Televizije 5.

Užičanka Ivana Bataković svojom lepotom je ukrasila svet

Pored moje lepote i harizme koju imam, sa britkim užičkim jezikom, našla sam svoje mesto. Ovaj posao nije baš jednostavan, jer ima mnogo lepih devojaka.

Desko Gujar, tajanstveni Užičanin sa Carine

Gledao sam i kad Desko uhvati zmiju, polako drži, kao da je mazi, a ona se umiri i prepusti njegovim šakama i maženju.

O Američkom donu, kumu, bosu Bošku Radonjiću, po užički Bolu Bulju sa Dovarja

Za Dovarjaše i ostale užičke prijatelje, bio je sasvim drugačija ličnost, obasjana oreolom jednostavnosti i prostodušnosti.

Posleratne užičke nove godine

Užičanin se najlakše i najmekše raskravi u kafani, i tu kaže što na drugom mestu ne bi nikada rekao.

U kadru (o Dušanu Aćimoviću Fioli)

Ne znam da li postoji neko ko je poznavao toliko različitih ljudi, u različitim gradovima u Srbije i belog sveta.

Kada je počela da se nosi šajkača u užičkom kraju?

Posle Javorskog rata sa Turskom 1878, najpre mlađi, a zatim i stariji muškarci, kao obavezan deo nošnje počinju da nose šajkaču.

Od aluminijumskog dinara do najlepše Konovljanke, crvene stodinarke

Pre nego sam pošao u osmi razred, crvena stodinarku u rukama sam imao samo kad bi me majka poslala nešto da kupim u prodavnicu “Istra”.

O užičkim toponimima i imenima ulica – Kako je grad pretvoren u ideološki adresar?

Posle Drugog svetskog rata imena ulica su se menjala kao i političke prilike.

Ko je Irina, koja je propitivala Aleksandra Vućića?

Profesionalnu karijeru tv voditeljke je započela na Trećem kanalu RTS-a 2000. godine, vodeći muzičku emisiju “Dodatno ubrzanje”.

Dizelaši i njihov užički predstavnik „Munja“

Voleo je da se hvali svojim „podvizima“ - imao je nekoliko odbijenih trafika i pozajmica automobila, kao i nekoliko krvavih tuča.

Užička Nedelja, jubilarni br. 1, od hiljadu jubilarnih

U to vreme Nedelja je koštala 1 Avramov dinar, što znači da joj je cena bila u vrednosti današnjeg evra

Užički kupleraji, mesta kod „crvene lampe“

Prvi pisani tragovi o prostituciji u Užicu potiču iz sredine 19. veka.