Пре приватизације 2002. године ‘’Ракета’’ је имала у власништву више од стотину аутобуса, а у фирми је било запослено 730 људи. Уследила је продаја фирме Милошу Раденковићу, приватнику из Краљева за 56,6 милиона динара. Две године после приватизације купљен је на лизинг 41 нови аутобус, али је сјај кратко трајао – није прошло много, судски извршитељи запленили су због неплаћених обавеза прве аутобусе. Убрзо, заплењен је и последњи купљен аутобус. Пре две године, после вишемесечне агоније, запослени у “Ракети” зауставили су све аутобусе на градским и приградским линијама, а без јавног градског превоза остали су Ужице, Чајетина, Нова Варош, Пожега, Косјерић, Ариље, Бајина Башта, а блокиран је улаз у ужичку аутобуску станицу. После низа ломова који су месецима затим потресали фирму, блокада магистрале, безуспешних преговора радника и власника, тражења излаза, Виши трговински суд поништио је приватизацију „Ракете“, јер није обављена докапитализација предвиђена уговором, а јавни градски превоз у Ужицу, у међувремену, поверен је приватном превознику.
Општина Ужице, на лицитацији коју су организовале банке – повериоци, власници хипотеке, купила је 1.580 квадратних метара аутобуске станице у Ужицу, објекта по коме се “Ракета” препознавала. Општина је купила велике чекаонице, шалтер сале, холове, локале, све за 22,1 милион динара, а најављено је да ће покушати да купи и пероне аутобуске станице. У целој причи, најгоре су прошли радници “Ракете”, месецима су били без икаквих примања.
