Чесма у спомен проти Гаврилу

2063
Чесма у ужичком Црквеном парку
Чесма у ужичком Црквеном парку

Ова разгледница чесме испред ужичке Саборне цркве је у свом оргиналу из албума познатог ужичког трговца Петра Пржуљевића. Фотографију за разгледницу је снимио инжињер Рус Солица, који је двадесетих година 20 века радио и на изградњи пруге према Вишеграду, и на Шарганској осмици. Да му посветимо дужну пажњу. Михајло Столица Рус, емигрант, дуго је између два светска рата живео у Ужицу и бавио се фотографијом. О његовом пореклу се ништа не зна, али је остало доста тога од његовог аматерског бављења фотографијом. Фотографије су означене на полеђини печатом “Фото Рус М. Столица”. Становао је у старој Поповића кући, у улици Војводе Маслаћа. Био је загонетна личност. С Ужичанима се слабо дружио, није био ожењен. Зато се о њему мало зна. Сарађивао је с Илијом Лазићем, који је најчешће и израђивао његове фотографије. На неким од фотографија, када је фотографисао за Лазићев студио “Вукосава”, оверене су Лазићевим печатом. Из Ужица је нестао када су комунисти, тј. Партизани, ушли у Ужице, јер то с комунистима му се већ једном догодило – у Русији. Отишао је с немачким јединицама које су се повлачиле из Грчке. Умро је у старачком дому у Дармштату у Немачкој.

У обиласку центра господског Ужица кога више нема, стигли смо до данашњег Светосавског трга, образовном и духовном центру Ужица и у времену између два рата, као и данас. На овом простору уз Саборну Цркву постојао је “Црквени парк”, који подиже Ристо Тешић, први српски еколог. Испред парка Гимназија, а лево од ње на углу лепа кућа учитеља Малише Стефановића, заслуга најславнијег ужичког архитекте Миладина Прљевића, у којој је данас музичка школа. У улици која се одваја од овог Трга, нешто ниже од Гимназије, била је Учитељска школа, данашња ОШ “Душан Јерковић”. Испред цркве, у центру парчића самог трга и целокупног његовога простора и данас је украс лепа чесма. Алекса Поповић, адвокат и познати политичар у време док је Србијом владао краљ Милан Обреновић, подиже је у част свога брата, проте Гаврила Поповића, једног од најзаслужнијих за ужичку писменост и културу. На источној страни на чесми пише:

УЖИЦЕ
1900 г.
под владом
АЛЕКСАНДРА I
Господара и краља Србије

на северној страни:
Алекса Ђ. Поповић
адвокат
своме брату

са западне стране
Гаврилу Ђ Поповићу
бив. проти ужичком
1823+1881

са јужне стране
И УЖИЧАНИМА
да се сећају свога доброг
проте Гаврила

Ова ужичка знаменитост, чесма, пирамидалног је облика. На њој је лавља глава из чијих чељусти на висини od 1,30 метра истиче вода на страни окренутој према Гимназији. О градњи чесме написана је и књига у спомен овом ужичком проти, у којој пише: – “Јуна 18-ог обављена је у нашем граду скромна свечаност. Уважени грађанин и посланик града Ужица, г. Алекса Ђ. Поповић, правобранилац, желећи дати доказа своје неизмерне благости и братске љубави према свом брату, пок. Гаврилу Ђ. Поповићу, чувеном проти Ужичком, – подигао му је величанствени животворни – чесму, пред ужичком саборном црквом. Свечано отварање споменика братске љубави извршено је 18. јуна т. г. (1900) у присуству окружног проторејера г. Миленка В. Поповића, многобројног грађанства, официрског кора и осталог становништва.”

Чесма у Црквеном парчићу
Чесма у Црквеном парчићу

Фотографија Илије Лазића приказује Протину чесму” у Црквеном парчићу” у позадини Гимназија. Нацрт за чесму проте Гаврила дао је Димитрије Милошевић, инжињер из Крагујевца, а изградили су је каменоресци, може се рећи уметници, Карло Казанова и Павле Костка. Чесма је грађена од камена којим обилује околина Ужица. Из ове чесме је до 1970. године текла изворска вода, чија је “жица”, по мишљењу неких Ужичана, доведена са Белога гробља. Други су опет мислили да је једна од оних чесама које воде воду с Ракијске пијаце (чесма код старе цркве, еснафске и чесме “код ора”). Кад су уређиване улице раскршћа Ракијске пијаце, пресечена је вода свих ових чесама.

Сећам се када је рушена вага на Ракијском пијацу, да је земља била невероватно натопљена водом с овог изворишта. Вода је текла на чесми код старе цркве Светог Марка, а она не постоји од 1994. године. Није текла на Пекарско – Механској чесми ту на Ракијској, ни “код ора” код Црквеног дома. Данас је вода на чесми испред Саборне цркве, задужбине Поповића, из градског водовода. О лепоти и значају ове ужичке знаменитости један савременик сведочи: “Израда овог споменика је таква да ми смемо слободно тврдити да оваквог споменика нема још нигде у нашој домовини”. У том тренутку када је писао, можда овај Ужичанин није претеривао, јер било је то пре 117 година.

На врху чесме је био леп златни крст који је красио и давао тај госпоствени изглед. Године 1945, када су партизани ушли у Ужице, у свом бесу према господи или можда и у пљачки, смакли су тај крст с чесме. Године 1992, према фотографији чесме Руса Столице крста који је нестао, нови крст је пројектовао вајар Бранко Тијанић. Изливен је у фабрици Ваљаонице у Карану, а чесму је уредила и наместила крст радионица за обраду камена “Бетон – комерц”, власништво Драгана Печеничића. Сви поменути су радове извршили без новчане надокнаде, а стара чесма је заблистала новим сјајем на понос Ужичана.