Juna ove 1960. godine, posle montiranog sinemaskopa u bašti Bioskopa “Zlatibor”, prvi je prikazivan film “Neki to vole vruće”, američka komedija sa Merlin Monro u glavnoj ulozi.
Retko koji film je uspeo iskombinovati screwball komediju u stilu braće Marx, simpatičnu romansu koja vam brzo prirasta srcu, a biti istovremeno pun seksualno sugestivnog sadržaja i vrlo suptilnih obeležja nečeg „dubljeg“ i ozbiljnijeg, a da ne deluje neukusno.
“Neki to vole vruće” je zabeležio uspeh u Užicu po svim tačkama! Bilo da uzmemo luckastog Džerija, kojega je samo Džek Lemon s onom svojom facom mogao izvući, nešto ozbiljnijeg, pomalo proračunatog Džoa, koji je kao saliven pristajao Toni Kertisu, ili Merilin Monro s onim maznim, namerno infantilnim glasom, a da ne spominjemo celu plejadu odličnih sporednih likova, bez kojih ni ovo troje ne bi bili ono što jesu – zamerkama jednostavno nema mesta. Užičani su bili oduševljeni.
U pozorištu je premijerno prikazana predstava “Lisica i grozd”. U Domu armije su igrali filmovi “Na okuci reke” i “Stranac u sedlu”.
Održana je priredba “Tražimo najveseliji grad”. Priredbu koja je održana ispred Okruga (Skupština opštine), snimala je i TV Beograd. Iz iste kuće je bio i spiker Aleksić, koji je vodio priredbu. Izvođače narodnih i zabavnih melodija je pratio orkestar užičkog Doma armije. Najbolji su bili solista Miko Perišić, sa narodnom “Moj čardače”, i Jelena Ristić, koja je otpevala zabavnu melodiju “Banbina”, duet Radmila Burlić, Milenko Đurić i Slavka Đurić.
Koliki je tada bio otpor prema rokerolu, govori i podatak da je spiker Aleksić u jednom momentu dobacio “Užičani pevajte užički, a ne engleski”. Novinar Vesti je komentarisao “Doista je bilo suviše stranih pomodarskih arija, pa čak pevanih na stranom jeziku, što je još jedan dokaz lošega ukusa onih koji su program pripremili i odabrali. U gradu postoji KUD Aleksa Dejović, kao i druge grupe pojedinaca, koji su u svemu mogli da učestvuju. Niko od organizatora im se nije obratio za pomoć i nije tražio njihovo sudelovanje.”
Građevinsko preduzeće Zlatibor počelo je da izdaje svoj istoimeni list u tiražu od 1500 primeraka. Imao je 8 stranica i izlazio jedanput mesečno.
U Valjaonici je izabran novi radnički savet od 55 članova. Za predsednika je izabran Radomir Nešović, a za predsednika upravnog odbora od 10 članova izabran je Predrag Vujović.
10 juna održan je plenum opštinskog komiteta Saveza komunista, gde su zaključili “Omladini se mora posvetiti veća pažnja”.
U Domu armije gostovala je grupa pevača, članova ansambla Radio Novog Sada, a u bašti doma je organizovana repriza priredbe “Tražimo najveseliji grad”.
Valjaonica Bakra je proslavila desetogodišnjicu postojanja. Na svečanoj sednici govorio je Radomir Nešović, predsednik Radničkog saveta i istakao da je zajednica od početka izgradnje, pa do kraja, uložila u ovaj gigant 11 milijardi 383 dinara, a da je valjaonica u poslednjih 5 godina proizvela 77000 tona valjanih i i vučenih proizvoda i ostvarila 82 milijarde dinara ukupnog prihoda. Tada je valjaonica mogla da obezbedi odmor za 800 radnika u raznim odmaralištima, po najpovoljnijim uslovima.
U stvari Valjaonica bakra Sevojno je započela proizvodnju 1952. godine. Projektovani kapacitet bio je 25.000 t/god. Tokom kasnijih faza izgradnje, povećan je kapacitet do 60.000 t/god, u čijoj su strukturi valjani poluproizvodi učestvovali sa oko 60%, a presovani i vučeni sa oko 40%. Fabrika postaje najveći prerađivač bakra i legura bakra na prostorima nekadašnje Jugoslavije, što je svrstava u red poznatih i većih fabrika ove vrste u Evropi i svetu.
U Cveti Dabić (Froteks) je proslavljeno 10 godina postojanja radničkog saveta.
Tri dana su Užičani začuđeno sretali mnoštvo mladića i devojaka u raznobojnim trenerkama. Na njihovim grudima je pisalo “Partizan”, “Crvena zvezda”, “Vojvodina”. Najviše pažnje su izazvali crnci, inače studenata beogradskog Difa, koji su došli iz “Birmaks Sjena”. Događala se velika smotra atletičara, počela je 18. juna i trajala tri dana.
A onda se pročulo da je Užičanin Milenko Kostić, službenik preduzeća “Lasta”, uspeo da uhvati begunca koji je bežao od milicionera. Prilikom saslušanja, doznalo se da je to Josif Živković iz Kikinde, koji je zbog krađa osuđen na zatvor u Požarevcu. Uspeo je da pobegne iz zatvora, na putu do Užica, u Čačku i Ovčar Banji, izvršio je provalne krađe, a zatim je vozom došao u Užice.
Ovoga meseca, kako su pisale “Vesti”, “uhvaćen je još jedan opasan razbojnik, koji je otimao novac”. Radilo se o Branislavu Aleksiću, besposličaru iz sela Ovče, kod Bajne Bašte. On je na užičkom pijacu primetio Vojina Marijanovića, koji je uspešno prodavao kreč. Kasnije ga je sašekao i predstavio se da je “organ unutrašnjih poslova”, tražeći mu ličnu kartu. Ovaj je rekao da mu je ostala u kući kod sestre, pošao je sa njim da vidi ličnu kartu, ali čim su zašli u mrak udario ga pesnicom u slepoočnicu i uspeo da mu otme novčanik sa 320.000 dinara. Uhvaćen je nešto kasnije i odmah sve priznao.
