Развој ужичког краја кроз век коначног стицања слободе од отоманске власти и трансформацију државе од пашалука, преко кнежевине, до краљевине.

Промене у архитектури града и његовом положају унутар Краљевине Србије, само су били назнака пред буру какав је био двадесети век.

Ужичани су спремно дочекали позив отаџбине у борби за ослобођење и уједињење, преживели велике недећа, али и дане славе, јунаштва и чојства.

Нова држава је донела ужичком крају даљу модернизацију и развој, у складу са 20. веком, са даљим нестајањем трагова турске окупације. На жалост, било је то време између два велика страдања.

Трагична и смутна времена, када су људи често заборављали човечност, и међусобно се истребљивали због различитих идеологија и политика, истовремено се борећи и против страног окупатора.

Деценија опоравка од страшног рата и разарања, и привикавања на потпуно нови и другачији систем од дотадашњег.

Поред огромне експанзије и градње, шездесете су донеле нешто сасвим ново, нов начин модерног и урбаног живота, забаве, моде, рокенрол музике…

Како је рушено Ужице, да би се изградило Титово Ужице

Златно доба бивше нам државе Југославије, донело је процват модерне музике, сексуалну еманципацију, раскид са патријахалним односима.

Пошто нам је досадио добар живот, а бивши социјалистички руководиоци нису знали други начин како да задрже власт, уз свесрдну помоћ страних сила, увукли су нас у спиралу насиља која је трајала читаву ову деценију.

И скупише се Ере и Чачани да мењају власт, желећи, као и сви други у Србији, бољи живот. Политичари добише на поклон власт, а погрешно схватише поруку народа, те од свега оста само по ко зна који пут “Бољи живот”.

Деценија која нас је подсетила колико се лоше односимо према природи, слично као и једни према другима.