ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
Трагична и смутна времена, када су људи често заборављали човечност, и међусобно се истребљивали због различитих идеологија и политика, истовремено се борећи и против страног окупатора.
Najhrabrija užička partizanka
Mlada partizanka konja jahala
Hej nek se čuje čuje, hej nek se zna
Da je mlada partizanka konja jahala
Mlada partizanka pušku nosila
Hej nek se čuje čuje,...
Сећање Рила Богдановића на бомбардовање 1944.године
„U toku 1944. Godine jedan broj gradova u Srbiji bio j bombardovan od strane savezničke avijacije, svjedno da li su u njima bile nemačke...
Са прве прославе ослобођења Ужица
Do pre dvadeset godina, 24. septembar obeležavao se kao Dan grada Užica, Dan prvog oslobođenja Užica u Drugom svetskom ratu i Dan rađanja Užičke...
O zaboravljenom velikanu iz Užica Živku Topaloviću
Tri ličnosti modernog radničkog pokreta iz užičkog kraja, Radovan Dragović, Dušan Popović posebno Dimitrije Tucović, imaju svoja spomen-obeležja u centru grada, Tucović i Glavnu...
Иде Пурке преко Златибора…
Несвакидашње сведочење нашег познатог редитеља Младомира Пурише Ђорђевића о данима успона и пада партизанске државе која је живела 67 дана.
Дуг пут од ужичких партизанских бајковитих приповедања до истине (други део)
У тумачењу борбе на Кадињачи треба истаћи да су ти људи изгинули као патриоте за слободу ове земље, а не за револуцију о којој се тада мало или се ништа није знало.
Дуг пут од ужичких партизанских бајковитих приповедања до истине (први део)
Све до деведесетих година, кад неупућен човек дође у Ужице, могао се с правом запитати да ли је град постојао пре 1941. године и да ли је овде постојао било ко други осим – комуниста.
Божидар Ћосовић – војвода Јаворски – “Божо Јаворац”
Пре Другог светског рата био је трговац и зеленаш. Након Априлског рата наставио је да делује у свом крају и прогласио себе војводом Јаворским.
Учитељ који је постао председник Ужичког четничког удружења
Пред други светски рат примио је дужност председника Ужичког четничког удружења, а био је и командант Ужичко - златиборског одреда током рата.
Прилози за историју ужичке Ложионице и њених „гараваца“
Подршку Ужичанима за градњу пруге „уског колосека“ дао је краљ Петар Први, који је био присутан приликом доласка првог воза.
Први ужички ливци и мајстори који су израђивали ручне бомбе
У Аврамовића ливници није било могуће постићи количину потребних бомби. Решено је да израду бомби прузму двоjица искусних мајстора, који су пре рата радили у фабрици оружја у Крагујевцу.
Ужички Раднички батаљон
Ту последњу ноћ пред Кадињачу заједнички смо преспавали и били смо још безбрижни, јер је фронт био доста далеко од града.
Културно – уметничка чета у Ужицу и Чајетини уз сећања Миленка Ђурића
Основа за даљи ток овог приповедања је сећање једног од легендарних, посебно талентованих Ужичана, чика Миленка Ђурића.
Ужичани, жртве савезничког бомбардовања у Другом светском рату
Са пијатетом се сећамо жртви савезничких бомбардовања Ужица.
У Парчићу 1941.
У Малом парку у Ужицу 1941. године фотографисали су се припадници Народне страже.
Како је после ослобођења пурњао ћира
Одлучено је да се једна парна локомотива размонтира и на запрежним колима претера до Бисоке и тамо склопи.
Народни херој из Добродола
Миодраг Миловановић Луне прослављени партизански командант, народни херој је рођен у ужичком селу Добродолу 1921.
Сторија о првобрцу Станки
Била је првоборац у НОБ-у, борила се током рата широм Југославије. Оставила је трага као хуманиста, вредан и радан социјални радник.
Меморијално обележје на Кадињачи
Разлог због чега je грађен спомен комплекс ,,Кадињача“ првенствено је у политичком значају које је то место имало за тадашњи режим.
Спомен пирамида на Кадињачи
На годишњицу битке, 1952. године, Радивоје Јовановић Брадоња, борац са Кадињаче, открио је споменик у част борцима Радничког батаљона.
О Цвети Дабић по којој је Ткачница носила име
Одведена је у ужички затвор, а одатле у логор на Бањици, где је 1942. стрељана.
Први ужички послератни службени аутомобили
О том послератном коришењу џипа “Vilis MB” од служби у ужичкој Општини остало је пар фотографија Илије Лазића.
Трагични крај партизанског команданта Војина Петровића
Његово мртво тело окупатор је пренео у Ужице и једно време га изложио на Житној пијаци.
Илијина шетња 1943. године поред Ђетиње
Посматрано кроз лукове овог прастарог моста тече и разлива се не само Ђетиња, него и цео тај питоми простор.
Ужичанин који је спасио 500 избеглица из НДХ
Било је предвечерје, десети август, када је Војин свој план о бегству из Вишеграда почео да спроводи у дело.
Тужна ужичка годишњица
На данашњи дан 22. новембара 2018. године је 77 година од експлозије у трезорима, када је погинуло 120 Ужичана, радника и грађана.
На Дрежничкој градини
Био је то први већи сукоб партизана и Немаца у Ужичком крају у Другом светском рату.
“Лете штуке лете авиони” над Ужичком републиком
Први дан над слободним Ужицем су долетеле две штуке.
Ужичани на послератним радним акцијама (четврти део)
Сврстани у бригаде у оквиру Петогодишњег плана, млади ужичкога краја радили су на изградњи Новог Београда.
Млади ужичког краја понос радних акција
Већина бригада је проглашена ударним и добиле су велики број признања.
Школа у Ужичкој републици
Настава је већином одржавана због честих бомбардовањања, када је лепо време, по природи около Ужица.
Штампа током Ужичке републике
Током постојања Ужичке републике, у политичком и културном животу значајну улогу је одиграла штампа.
Љуба Симовић о заробљеним немачким војницима у Ужичкој републици
У један од оних градова по којима су колико до јуче патролирали, хапсили и стрељали, заробљеници улазе уплашени, глава увучених међу подигнуте крагне шињела.
Сведочанство Владимира Дедијера о повлачењу партизана из Ужица 1941.
Тито је био страховито уморан. Преко тридесет километара је прешао по гудурама ове ноћи.
Народни херој из Карана покрај Ужица
Придружио се партизанима на почетку рата у Југославији 1941. године. Истакао се храброшћу и хероизмом. Због својих акција у рату проглашен је народним херојем 27. новембра 1953. године.
Ужичани на послератним радним акцијама (трећи део)
Омладина се добровољно пријављивала за учешће у радним акцијама и изградила 1.050 километара аутопута.
Ужичани на послератним радним акцијама (други део)
Од омладинских чета ужичкога округа формирана је Прва омладинска радна бригада, која је носила име првог југословенског народног хероја Петра Лековића.
Лекарска породица Гутман
За њега није постојала разлика између аустриског војника и златиборског сељака, које је лечио по забаченим колибама и бесплатно им давао лекове.
Како је незнани јунак постао знани
Сазнало се да је то Милоје Зечевић, ковач родом из села Липовца код Тополе, који је преживео у Првом светском рату голготу преко Албаније.
Ужичани на послератним раднима акцијама (први део)
Највећа жеља највећег дела становника, посебно младих, била је жеља за бољу будућност, да што пре отклоне последице ратних разарања.
Гудурић пре пекарског предузећа
За време Ужичке републике 1941, био је главни у партизанској пекари и у исто време командир Пекарске чете у саставу Радничког батаљона.
Споменик “Ломача” на Доварју
Немци су његово тело, са мртвим телом Вуколе Дабића, изложили на Житном пијацу да застраше Ужичане.
Како је Крцун Титу у једном дану два пута спасао живот
Тако је игром случаја Крцун, одрастао у Ужицу и околини и знао терен као свој џеп, спасио Титу живот који је хтео сам себи да одузме.
Кадињача, поема о храбрости и жртвовању, спомен обележје туге
Рођена земљо, јеси ли знала? Ту је погинуо батаљон цео...
Ко је пројектант зграде данашњег ужичког музеја и трезора?
Звао се Владимир Смирнов Волођа, емигрант Рус, грађевински инжињер, генерал потпуковник.
Око златиборког једриличарског дома
Логорске ватре на којима су једриличари, уз скечеве, ватромете имале су посебну драж у летњим златиборким ноћима.
Никако “због сира и војне музике”
Музичари У НОБУ су били првенствено борци, јуришали су, били рањени, гинули, гладовали, трпели од хладноће и болести.
Када је Ужице постало Титово
Године 1946, Добривоје Баја Видић, члан Народног одбора, иначе рођени Чачанин, предложио је да Ужице промени име.
Ужичка знаменитост тенк Хочкис
И народ и војска су радознало застајали поред тенкова, окупљали се и запиткивали како се тенк креће, како дејствује, ко ће се га од партизана возити.
Краљевска влада у Ужицу у априлу 1941. године
После бомбаровања Београда, 6. Априла, Краљевска влада генерала Симовића је стигла у Ужице, у Народну банку (данас Музеј).
