ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

Нова држава је донела ужичком крају даљу модернизацију и развој, у складу са 20. веком, са даљим нестајањем трагова турске окупације. На жалост, било је то време између два велика страдања.

Прилози за историју ужичке Ложионице и њених „гараваца“

Подршку Ужичанима за градњу пруге „уског колосека“ дао је краљ Петар Први, који је био присутан приликом доласка првог воза.

Ужичани су волели своје паркове

Ужичани су волели своја два парка, Велики и Мали.

Душан Недокланац, соко изнад Златибора

Душан Недокланац је пао за напредак. Уврстио се у ред оног малог броја пионира који су исто као и он жртвовали највише за оно што су волели изнад свега другог.

Како су Ужичани слутили долазак Другог светског рата

Интелектуалан свет је додуше могао често у “Политици” да прочита чланке о догађањима у Немачкој које је писао стални дописник из Берлина који се потписивао са “X Y”.

Учитељци и професори 1921. године

На фотографији су ужички учитељци 1921. године испред улазних врата Гимназије.

Трагом фотографије колекционара Милоша Познановића

На фотографији снимљеној на главној улици на Житној пијаци према Малом парку, на аутобуском стајалишту ужички таксисти, искупљени за вожњу свадбарске поворке.

Храброст или лудост?

Занимљива фотка из старог Ужица. Луда храброст, или ерска тврдоглавост?

Освештање Соколске заставе у Ужицу

Адвокат Ђорђе Драшкић поклонио је Соколском удружењу из Ужица , чији је и сам био члан , заставу која је освештана 1928, током градње соколског дома.

Излетиште у Ади

У сенци дудова у Ади, ужичка господа се о ђурђевском вашару окупљала дружења ради.

Ерско боемско Ужице – Ујело га бесно псето

Загледаше се два три пута, па Милекић ухвати Симу преко средине и веза га јако каишем. Сима преврте очима и поче нешто мрмљати.

Ерско боемско Ужице – Забрана ерског телефонирања из вика у Рибници

Дошао пре рата министар Маринковић са пратњом на Златибор у Рибницу, да се одмора.

Ерско боемско Ужице – Горе суд доле полиција

Радознали свет поче да се окупља око њега и брзо закрчи улицу.

Парчић у чијем павиљону свира Војна музика

И сад осећам хладне капи бистре воде са чесме по рукама и лицу, видим их као златасте бисерје у коси и по реверима мојих малих другара.

Мало истраживања о ужичким ледарама

Кафеџије су такође продавали лед, Ужичани су по потреби ишли у неке од кафана да купе лед.

Ужичко културно уметничко друштво Абрашевић

Културно уметничко друштво “Абрашевић” основано је Ужицу одмах после Првог светског рата.

Сага о Великој брани, електроцентралама и највећем риболову

Ужичанима из многих генерација остаће у сећању када је једном годишње брана отварана, обично на Велики петак, који се претварао у риболов већине Ужичана.

Једна од првих саобраћајних несрећа у ужичком крају са смртним исходом

Шофер је покушао сећи окуке мењајући брзину и употребљавајући кочница за задње точкове, која није била исправна.

Коло јахача “Кнез Михаило”

Коло јахача “Кнез Михаило” у Ужицу је основано 1885. године, инцијативом официра из Четвртог пешадијског пука, ужичких АС газди, чиновника, занатлија, сеоских домаћина који...

О заборављеној Пољопривредној школи у Севојну

Већина Севојничана не зна да је ово село крај Ужица, данас приградско индустријско насеље, имало цењену Пољопривредну школу од 1931 до 1948. године.

Ужички „Гаравац“

Године 1931, на инцијативу Славка Јовановића, једног од шефова, сви радници у Железничкој ложионици и Колници, да би помогли сиромашним породицама и незапосленим радницима, основали су добротворно друштво „Гаравац“.

Излет ужичких професора

Излет професора тридесетих година 20. века (фото Илија Лазић)

Кад у ужичком крају кафане нису биле „кафанчине“

Кафане у ужичком крају имају богату традицију, неке и у политичком смислу, у некима су се приказивали први филмови, играле позоришне преставе.

„Ломиврат преставе“ на Житном пијацу

На Житној пијаци су се одржавали вашари. А горе изнад пијаце и главне улице, у висини највиших кровова, на разапетом ужету, сајли, акробати изводе...

Шта је било са првом “Кино” светлећом рекламом?

После рата 1948. године, одлучено је да се у згради, где је било кино “Луксор”, отвори Народно позориште.

Прва светлећа реклама и тон филм приказан у Ужицу

Године 1934. Филка и Драги Аранђеловић одлучују да њихов биоскоп Луксор постане први ужички биоскоп у коме ће играти тон филмови, набављају и прву светлећу рекламу “КИНО”, која блешти низ главну улицу.

Ужичко коло доброте и лепоте

У старом Ужицу жене познатих и богатих Ужичана су оформиле хуманитарну организацију "Коло српских сестара".

Први Луна паркови и места на којима су радили

Први луна парк је стигао у Ужице 1936. године и био је постављен на вашеришту “Табана”, поред истоимене чесме.

Циркус и варијете пре некадашње Зелене пијаце

Испод данашњег Хотела “Златибор”, где је после изградње Трга била пресељена са Житне Зелена пијаца, на њој је била чесма “Табана”.

Житни Пијац, ужички главни Трг (Трећи део)

Kафана није имала кухињу, зато је се ортачила са пекаром до ње, на чијим се ћепенку увек могла наћи свежа лепиња, а на пању печење.

Житни Пијац, ужички главни Трг (Други део)

До радње браће Кондић је била једна од тада највећих зграда у Ужицу, Миладина Прљевића, са три спрата, а изгледало је да их има пет.

Житни Пијац, ужички главни Трг (Први део)

Ужице је у свом средишту – ту где је Трг партизана, данас Градски трг, имало Житну пијацу.

Најдужи ужички бркови

Иза Михаила Станкијевича остале су фотографије сећања у којима га помињу по најдужим брковима.

Монопол на ракију, дуван и шибице

У времену између два светска рата, у ужичком крају ради и десетак пецара, који од шљиве пожегаче, зване "маџарка", производе шљивовицу, препеченицу, клековачу и нановачу.

Град занатлија и трговаца пред Други светски рат

У време пред Други светски рат, било је преко 30 кафана, 30 пекара, три фотографске радње.

Патријахална чаршија

Занатске радње старога Ужица налазиле су се према Главној улици и око тргова - пијаца. Неке делатности су биле у другим деловима вароши.

Растанак са чика Јовом Росићем

Јово Росић је живео сам у старој стабеној згради код Ткачнице.

Прљов поток у некадашњим и последњем невремену

Невреме, које не памте ни најстарији Ужичани, сручило се 13. јуна 2018 на југозападну Србију.

Око златиборког једриличарског дома

Логорске ватре на којима су једриличари, уз скечеве, ватромете имале су посебну драж у летњим златиборким ноћима.

Једриличарски дом, једрилице у очима Јеленка Бучевца

Благо онима који су близу једрилица, који их обуздавају док не полете, а тек завидим онима који су на њима и "командују" куда ће летети...

Златибор, ваздухопловни центар

Одмах по оснивању школе, прва група од 20 ученика, стигла је 24. јуна 1935. на Златибор.

Школе “безмоторног летења”, председник ААК Ужичанин сликар Бранко Поповић

На молбу чланова, за председника је изабран професор на техничком факултету, архитекта и сликар, Ужичанин Бранко Поповић.

О првом аеро клубу и једрилицама

Још од 1924. г. свој рад је усмерио Аероклуб на унапређење авионског путничког сабраћаја у земљи. Клуб је тада имао 6.000 чланова.

Младе снаге нашега ваздухопловства

Касније на Златибору 1939. су се обучавале студенткиње Милка Блаћанин, Јелена Стефановић, Олга Андасура, назване "младе снаге нашега ваздухопловаства".

Резиме једриличарства старога Ужица

До почетка рата 1941. године у предузећу Ђока Поповића израђено је више једрилица за београдски ААК и за Панчево.

Летови једрилица са Доварја на место Коњичких такмичења

Са брда Доварје изнад Ужица, Пилот Калчо је обавио први пробни лет једрилицом напрвљеном у радионици Ђорђа Поповића на Царини, спустивши се у равницу...

Индустријалац Ђорђе Поповић са Царине и ужички пилот Калчо

У свом столарском предузећу започео је занимљиву производњу ваздухопловних једрилица, према идеји Михајла Грбића Калча, легенде ужичког ваздухопловства.

Друга ужичка основна школа – ОШ “Душан Јерковић”

Кад је завршена, у њу се 1925. године, уместо Друге основне школе, уселила ужичка Учитељска школа, која се управо тада издвојила из састава ужичке Гимназије.

Кравица ужичка хранитељица

У том стаду, које се свакодневно само прикупљало у свим деловима Ужица, највише је било крава аутохтоне врсте буша.

Ужички храм науке и писмености

Један од фамилуса, који није становао у Гимназији, био је такође већ у годинама, Мијат Милићевић, некада један од богатијих ужичких трговаца.

Гимназија архитектонски понос Ужица и њене сабље

Почетком двадесетих година највећа и највиша зграда у Ужицу, Гимназија - реалка, архитектонски понос града, постала је још виша - добила је још један спрат, трећи.