ПОЧЕТАК 20. ВЕКА
Промене у архитектури града и његовом положају унутар Краљевине Србије, само су били назнака пред буру какав је био двадесети век.
Fragmenti iz sećanja starih Užičana, o životu u Užicu od početka 20. veka do...
U čovekovom životu izvesna je samo prošlost – budućnost će tek zakucati na velika vrata ljudske sudbine. Dok umetnici stvaraju u večnosti, nauka u...
Искрени протести Ужичана
Zahvaljujući Novinaru Radenku Mutavdžiću i Predragu Supuroviću koji je uradio zaista dobre fotografije i njihovog internet izdanja “Užice na internetu”, ovaj događaj i podatci...
Ужичанин непланирано уз заверенике у мајском преврату
Са овом групом официра Милан Гаговић се упутио ка војној касарни на Бањици, да би покушали да спрече да дође до сукоба ове јединице са завереницима, да би се избегло непотребно крвопролиће.
Фотографска радња Николе Лазића
Cabinet portrait, фотографија на картонки, чији је аутор Милорад Н. Лазић, фотограф из Ужица.
Рибница
Тако је почетком прошлог века Рибница била једино на Златибору са туристичким објектима.
Почеци туризма на Златибору
Ницале су прве виле изграђене на Златибору. Градиле су их ужичке Ас газде и богати Београђани.
Гимназија на сточном пијацу
Стара сточна пијаца, једина у граду, изградњом Гимназије и постављањем Еснафске чесме је већ почела да добија обрисе Трга са кућама Уроша Пешића и кућом Проте Гаврила Поповића.
И сину виђело из реке
И Ђулаића и Касапчића мостови су све до свог рушења 1944. били корисни украси Ужица и његове реке Ђетиње.
Први ужички бициклисти и аутомобилиста
У Ужицу боље стојећи грађани први су имали бицикле, које су користили приликом одласка на краће излете, махом у Аду.
Анђушићка
Како су изгледале младе ужичке варошке даме са краја 19. и на почетку 20 века
Брана у Великом парку
У Гротлу, на темељима млина, изградио је трећу, када се гледа низ Ђетињу, ужичку електричну централу.
Бициклисти
Ужички велосипедски клуб је основан 1904. године, 15. година после оснивања Велосипедског друштва у Београду.
О Мити Ускоковићу и Ужицу како га је писац видео
Ови временско-ужички моменти у делима Ускоковића престављају значајну документацију, која ће бити све важнија како време буде пролазило и односило последње остатке старога Ужица.
“Пецара” – Ужичка градска кућа
У Ужицу постоји један од ретких објеката из 19. века, на време сачуван и спашен, да будућим генарацијама казује о животу предака: Јокановића Кућа.
Велики парк Ристе Тешића
Како је тадашњи Велики парк изгледао, описано је у чланку у новинама Одјек, пре 100 година
Најстарије фотографије Житне пијаце (Стари пијац)
Tо је фотографија коју је направио тада пушкар Никола Лазић, отац Милорада и Илије Лазића.
Статистика Србије и Ужица из 19 и почетка 20. века
Ратне 1915. Ужице је имало 7000 редовних становника, а са избеглицама и војском - још двапут толико.
Ужички житни пијац пре једног века
Пазарни да на житној пијаци забележен је у првим деценијама прошлог века.
Прва разгледница и хотел
У том склопу пасторалне лепоте, Обудојевица је био највећи и најбољи суват, али и најлепши крајолик пустог златиборског пејсажа.
На самом почетку Теслине централе
Ужице је после електрификације 60 фењера заменило са 120 сијалица од по 60 свећа.
Чесма у спомен проти Гаврилу
Нацрт за чесму проте Гаврила дао је Димитрије Милошевић, инжињер из Крагујевца, а изградили су је каменоресци Карло Казанова и Павле Костка.
Пешићева “Два Багрема”
У "Два багрема" је потекла изрека "бистри политику", коју су њени гости свакодневно "бистрили".
Женска градска ношња
Део старе српске градске ношње који се најдуже задржао чак до година пред Други светски рат је либада. Зими је то био обавезан део одеће сваке Ужичанке која га није скидала ни у пролеће, рано и позно лето!
Ракијски пијац некад
Премијера фотографије "Ракијског пијаца" из фото колекције "Ужичанствено" у време градње млина Малише Атанацковића.
Возачи поштанских кола и “приватна пошта”
Пренос ужичке поште до среских места давала је држава под закуп путем лицитације. Обично су тај закуп узимали ужички трговци.
Воз “Ћира” је стигао 1912.
Тек током прве деценије, после Првог светског рата, играђена је непосредна веза са Београдом преко Чачка, Горњег Милановца , Лајковца и Обреновца.
Ужичко, а поштанско
Први телефон је у Ужицу зазвонио 1902. године на опште чуђење Ужичана.
Пре “Паласа” и банке
У самом центру ужичког форума је чесма "Опанчарског еснафа", на месту истом где је стајала и пре док је ту била "Стара пијаца".
Сточни Пијац
Овако је изгледао центар Ужица, у првој и другој деценији 20 века.
Мода и шнајдерај
Сада се намеће питање - ко је најзаслушнији за развој моде, тј шнајдерског заната у Ужицу?
Ааах, кино
У доба епохе немог филма у Ужицу су, у периоду од 1918. до 1941. године, радили биоскопи "Арена Грбић", "Златибор", "Колосеум" и "Луксор".
Не пада снег да прекрије брег, већ да сваки враг остави свој траг
Захваљујући чињеници што је старо Ужице у својој непосредној околини, на прилазним друмовима и сеоским путевима које су водиле у варош, обиловало низом падина и погодних стрмих улица, санкање је било свима доступно.
“Даје се на знање!”
Добошар је био запослен у општини, био је писмен, имао је јак глас, знао је лепо да говори, а вести је, по правилу, завршавао некаквом досетком. Касније, ишао би од ћошка до ћошка, залупао у добош, сачекао да се народ сакупи, а онда извикивао чувено: „Даје се на знање!“
Балови старога Ужица
Нећу претерати ако кажем да ни старо Ужице није заостајало иза Београда. Најпопуларнији ужички бал био је Светосавски Ужичке гимназије, 27. јануара. На том балу нису играли ученици. Ту се забављала ондашња ужичка елита.