КАФЕЏИЈЕ И БОЕМИ

Крчмари су преко шанка деценијама посматрали разне веселе дружине шареноликих ликова, који су за живота знали и како да попију, али и како да се нашале, друже и уживају у музици.

Užička boemska rapsodija

Užićka boemska rapsodija

Kafana ,,kuća radosti i tuge’’, jedno mesto koje putuje kroz vreme, jer u njoj vreme ne postoji. Ona ljude svađa i miri. Razvodi i...
U Užicu se nekada baš dobro jelo

U Užicu se nekada baš dobro jelo

Sva živa bića se hrane, rastu i razvijaju. I sama hrana u sebi nosi dašak života. Ona može biti i veoma moćan lek, pod...
Užička gospoda konobari

Užička gospoda konobari

“Gradsku kafanu pamtimo, svi mi, kojima je ovo bio omiljeni kutak sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, naravno ako bi nas Rade Ustaša a...
Momo poslednji užički “boem gospodin”

Momo poslednji užički “boem gospodin”

Užičanina Momčila Moma Arsenijevića koji je po struci lekar, a po duši boem, znamo kao izvrsnog lekara i kao humanog, dobrog čoveka vedrog duha,...
UE ugostiteljstvo u trećoj deceniji 21. veka

УЕ угоститељство у трећој деценији 21.века

Užice je danas puno “kafića”, omanjih kafana gde se ne jede, ali se boravi. Ranije je bilo i pojava zvanih “bife” ili “buffet”, koje...
Mačak džentlmen, ponajbolji užički ugostitelj

Мачак џентлмен, понајбољи ужички угоститељ

Od svih užičkih konobara i barmena koji polako odlaze iz mojih sećanja, najupečaitljiviji je još uvek tu, “kao da je juče bilo”. Iz moje...
Od kafane do kafića „Top“

Од кафане до кафића “Топ”

Tu na domak užičke Klisure, nekad u ulici Serdara Mićića, danas Jug Bogdanovoj ulici, Stana Radović je 1891. kupila kafanu sa pekarom. Njen sin...
O Radojici, poznavaocu rakija koji ih nije pio

О Радојици, познаваоцу ракија, а који их није пио

Česma pekarskog esnafa se po Rakijskom pijacu dosta našetala. Kad je postavljena ispred kafane koju Užičani i danas zovu “Kongo” kafana je bila u vlasništvu...
Ko je u Užicu jeo pohovani Simin šešir?

Ко је у Ужицу јео поховани Симин шешир?

U Užicu, u predratno vreme, a ispod kuće Žeravćića na Rakijskom, u tada Trojičkoj ulici, danas Žičkoj, gore više Saborne crkve, imao je kafanu...
Poseban Rakinjaš,trubadur, boem, tašner Ćure

Посебан Ракињаш, трубадур, боем, ташнер Ћуре

Dragoljub Đurović Ćure je bio naočit mladić “Rakinjaš“ čije lice odaje dobroga čoveka. Lepo je pevao, svirao gitaru. Imao je i svoje kompozicije. Užičani...
Neprežaljena kafana bašta

Непрежаљена кафана-башта

Mnogo toga je srušeno u Užicu što nije moralo da se sruši, što je činilo dušu grada. U gradu ispod Zabučja i njegovog vrha Bioktoša...
Hotel "Zlatibor"

Хотел “Златибор”

Te 1961, Nova godina je proslavljena slično kao i prethodnih, Ipak Ove godine u Hotelu Zlatibor, zbog lepote pevačice i da ne bi bilo...
U kafanama starog Užica

У кафанама старог Ужица

Danas ćemo poći u obilazak kafana staroga Užica. Putnici koji su purnjavim ćirom dolazili Užice poslom bilo je lako da nađu naznačnu kafanu sastanka....

Пеле у улози „Био сам пијанац“

Шездесетих се причало да је у младости био велики фрајер, спортиста, момак познате певачице Наде Мамуле, због које се пропио...

О посебном Ужичанину Владу Левом, званом Штрингла

Дођу женске, седну са Владом Левим за сто и прилази Џаја па каже: “Где си бре Леви”, а Леви ће ти на то: “Који си ти?”

Некад кафана, данас продавница ципела

Отворена је 1919. године и води се на Драгутину Кузељу до 1925, а после његове смрти на Томанији Кузељ, која је сестра Миша Шлања - шофера и Малише Шлања - гостионичара.

Гостионица “Костић”

На месту данашње Градске галерије у Пожеги (ужичкој), била је шире позната гостионица "Костић".

Кандића куће

У центру града, наспрам Прве основне школе, више од 100 година постоји стара Кандића кућа.

Кафана Топ и свестрани музичар, учитељ Ацо Радовић

Ту где је данас Дом здравља, Неђо Радовић је отворио кафану и због близине Артиљеријске касарне, која је била преко пута, даје јој име „Топ“.

Господин конобар Милан Лучић и његова сећања (други део)

Остала су забележена његова вредна предратна сећања које је записао историчар Чарпић, а ја сам додао и нека послератна.

Господин конобар Милан Лучић и његова сећања (први део)

Елагантан, господског изгледа, са обавезном белом марамицом у малом џепу сакоа.

Стара ужичка породица Васовић са Слануше и њихов Миш Вас

Лепо бато (или секо) али треба мало изаћи на Трг, проветрити главу. Није мозак батерија да се стално пуни, мора мало и да се празни.

Ужичке кафане, од настанка до Жестивала (други део)

Боемско вече, где се ужички боеми и остали познати Ужичани сећају уз сетну тамбурашку музику лепих кафанских дана, док се публици служе добре ужичке ракије.

Ужичке кафане, од настанка до Жестивала (први део)

До 21. Века ужичке кафане су преживеле све промене, неке су задржале стара имена али су изгубиле обележја прохујалог времена.

Ацо Модел, један од посебних ужичких музичара

За њега је музика била више од посла и од емоција. Била је култ, начин живота.

Без родослова (О Мифи Шерифу)

Шатровачки говор био је начин његовог отпора против кича и навика, које су гушиле суптилност градског начина живота, радовања испољавања жалости.

Мифке Станишић звани „Мифа Шериф“, ужички шерет

Била је то мала кућа са две просторије и омањим двориштем, у њој су после рата становали познати ужички Дејанци. Тако су их звали по мајци Дејани.

Ужички Мистер гол, Рашкин Рашковић, легенда малог фудбала

Рашкин је био ужичка легенда малога фудбала, омиљена личност у Ужицу више од 30 година, посебно на теренима малога фудбала и ужичким кафанама.

Од “Јапур бара” до кафе-бара “Револт”

Занимљив због свог необичног ентеријера, кафе "Револт" је по отварању задобио велику пажњу гостију и постао ужички мејстрим хит.

Ерско боемско Ужице – Ујело га бесно псето

Загледаше се два три пута, па Милекић ухвати Симу преко средине и веза га јако каишем. Сима преврте очима и поче нешто мрмљати.

Ерско боемско Ужице – Забрана ерског телефонирања из вика у Рибници

Дошао пре рата министар Маринковић са пратњом на Златибор у Рибницу, да се одмора.

Ерско боемско Ужице – Горе суд доле полиција

Радознали свет поче да се окупља око њега и брзо закрчи улицу.

Шмитов ужички Моџо клуб

Шмит је увек бринуо о квалитету емитоване музикe. Велика колекција видео концерата је увек спремна да задовољи и најпрефињенији укус.

О знаменитој ужичкој кафани „Бреза“

Сем по доброј храни и квалитетној услузи, ова ужичка кафана је била позната по тој ерској духовитости.

Џакарта у Крчагову

После рата уместо ове кафане отворен је ресторан „Пролеће“, коме су Ужичани наденули општепознато има „Џакарта“.

Легендарна ужичка кафана „Ера“

Кафана „Ера“ налази се на главној улици, ужичкој „Доњој чаршији“, у једној од некадашњих кућа Митра Кандића

Етно ресторан Конак – Код Гује

Године 2004. Драган и Драгица Јоксимовић крећу у нову угоститељску авантуру, ту у улици Краља Петра I.

О “Конгу”

“Конго” постоји деценијама. Први власник кафане је био господствени Радојица Јовановић, познати ужички произвођач ракије.

Сима Терзић, највећи ужички боем свих времена

Ужице свих генерација је имало неког посебног коме можемо прилепити епитет боем.

Ретка ужичка кућа из 19. века

Даље се преко тадашње пруге уског колосека крене старим Златиборским путем, па се прође поред познате кафане “Златни праг”, која је припадала делу града званом “Вашериште”.

Миладинов “Самоуки рукопис”

Миладин Радовић је био ужички пекар и механџија, али је за Ужице веома важан као писац.

Крчагово, село покрај Ужица (трећи део)

Када би се захуктао, на пољу у Крчагову, чинило се да “ћира” хвата залет, да савлада некакво непрегледно поље.

Крчагово, село покрај Ужица (други део)

Поље испред касарне је служило за разне намене - као пашњак, хиподром, фудбалски терен, чак и као аеродром, али и као узлетиште за једриличарки клуб.

Ужичка клековача

Највеће казане за печење клековаче су имали Бранислав Атанацковић, Вилиман Јовановић и Милутин Кремић.

Quattro и дању и ноћу

Године 2002, ту у Обилићевој улици, на тајанственом, заклонитом месту, остатку старога Ужица, отворена је кафе - галерија Quattro.

Вагон у Јазовима

Ту, на десној обали Ђетиње, у Јазовима, од 2009. године постоји необичан, леп ресторан "Вагон".

Љуба Симовић о никада прежаљеној ужичкој кафани

Ниједна од тих изврсних, ужичких кафана није могла да се мери са кафаном која се налазила у Великом парку, код Ружића чесме, над реком.

Кад у ужичком крају кафане нису биле „кафанчине“

Кафане у ужичком крају имају богату традицију, неке и у политичком смислу, у некима су се приказивали први филмови, играле позоришне преставе.

“LA” На Мегдану

Један од најпопуларнији ужичких кафића био је “LA“.

Ракијска пијаца на Ракијском

Са Ракијске пијаце у времену између два рата је вршена дистрибуција пића по свим ужичким кафанама.