ЉУДИ ОД СТРУКЕ И НАУКЕ

Поред природне бистрине и интелигенције, ужички крај је изнедрио многе људе који су свој живот посветили професионалном раду и науци.

Доктор за историју Ужица, др Стево Игњић

Током свог радног века а и кад је отишао у пензију стрпљиво и истрајно је у архивма, музејима и библиотекама трагао за подацима из историје ужичкога краја.

Ужичани су му тепали “Доктор Шуменко”

Један од најпознатијих и најцењенијих лекара у Ужицу током шездесетих година 20. века био је Никола Шуменковић.

О Ужичанину Венцеславу Глишићу, доктору историјске науке

Много тога је овај доктор историјске науке из партизанских легенди својим радом довео до истине.

Доктор Лука и његови потомци (други део)

Пре него што је отишао у вечност својим животом и радом обележио је једно време. Љубав према лекарском позиву пренео је на своју децу.

Доктор Лука и његови потомци (први део)

Доктор Лука Ђуричић је један од оних људи на које често треба подсећати младе генерације, да би им послужили као узор.

Ко је пројектовао зграду ужичког Ватрогасног дома

У архитектонској целини Ватрогасног дома архитекте су уклопиле водоторањ који доминира композицијом.

Ужичанин који највише зна о кинологији и дресури паса

По мени, пас мора да буде паметан, послушан, одличан чувар, добар са људима, посебно са децом.

Галерија Љубише Ђенића (трећи део)

Наставак галерије цртежа Љубише Ђенића...

Галерија Љубише Ђенића (други део)

Наставак галерије цртежа Ужица Љубише Ђенића...

Галерија Љубише Ђенића (први део)

Како је Љубиша Р. Ђенић обавио посао Вука Караџића...

Ужичка „рода“, бабица Дара и њено унуче

У нашим животима пуно је других особа који заслужују да их се сетимо, јер су на себи својствен начин обележиле своје време.

Сећања омиљене Тетка Леле

Памте је бројне генерације Ужичана. Она је медицинска сестра коју су сви волели.

О Ужичанину, професору, хирургу Зорану Герзићу

Усавршавао у афирмисаним иностраним хируршким клиникама из области грудне, васкуларне и трансплантационе хирургије, а последњих 20 година и из дигестивне и езофагеалне.

Професор хигијене у ужичкој Гимназији

Радио је као лекар у хигијенском заводу и био је један од оснивача подружнице Црвеног крста у Ужицу.

Сага о првом ужичком пилоту-ловцу Михаилу Грбићу Калчу (други део)

Калчо је постао заљубљеник у једриличарство, главни инструктор летења младим Ужичанима једриличарима и пионир ваздухопловства у ужичком крају.

Сага о првом ужичком пилоту-ловцу Михаилу Грбићу Калчу (први део)

У исто време када је емитовао филмове, научио је и да шоферира и заинтересовао се за авијацију.

Петар Тешић, ужички новинар од кога се у дружењу учило

Читавог живота, близу седамдесет година, Петар Тешић је писао о другим људима којима се дивио.

Како је започео каријеру ужички, а светски, врхунски фото репортер „Цвекла“?

Кад су борбе велике нема ни праве слике. Не можеш да направиш добру слику ако гелери и гранате лете око тебе, мораш да се сакријеш и ту нема као на филму.

Ужичанин, новинар, светски путник Небојша Котлајић

Када је Драга Јонаш чула како говорим, а ми Ужичани имамо тзв. „певајуће дужине“, рекла је: „Шта ја тебе да учим, ти треба нас да учиш како се говори“.

Омиљени ужички прота „Мићо“

Омиљени ужички прота у периоду осамдесетих и деведесетих година двадесетог века, све до смрти 15. априла 2015. године, био је Миљко Старчевић.

О сасвим необичном Ужичанину, добром човеку, врхунском интелектуалцу Милутину

Машински је инжињер, доктор наука, универзитетски професор, а од скорије и „стари горан“. Објавио је више од 350 научних и стручних радова.

Понос Ужица Радио-клуб „Ацо Вучковић“ YU1ABH-YU1FLM-YT2W

Више од 10.000 чланова клуба учествовало је у одржавања веза, такмичењима, изградњи и поправци антенских система и уређаја, радио гониометрији.

Ужички лист за спорт и филм

Захваљујући новинару и публицисти Јовану Николићу, Ужичани су 1928. године имали сопствени лист “Спорт и филм”.

Цењена Ужичанка, дама са скалпелом

Ужички крај је један од најлепших у свету, своје слободно време треба да проведимо код нас, а не на неким непознатим и страним дестинацијама.

Лујо, један од чувара ужичких сећања

Милутин Јовичић се определио за аутентичну причу наратора, разноликих по много чему, осим по непатвореној љубави и сентименту према Ужицу.

Рускиња која је лечила Ужичане

Дивна жена је то била, знаменотост Ужица.

О Ужичанки Зори Груден и њеној деци

У то послератно време био је обичај да председник Југославије Јосип Броз Тито буде кум деветог рођеног детета у породици. А, Груденима, изузетно, и десетог.

Ужичани, памтите ли Риста Тешића?

Многи који данас пролазе кроз Ужице и не сањају да су зелена брда пре свега 120 година била потпуно гола. Све док један човек није решио да то промени.

Прва приватна ужичка апотека после Другог светског рата

Прву приватну ужичку апотеку посе Другиг светског рата отворила је Биљана Арсић у сопственој кући у улици Момчила Тешића на Липи.

Ужичке штампарије, штампа и новине (други део)

После другог светског рата излазило је више од 40 листова и часописа који су излазили редовно или привремено.

Лидија, светска, а ужичка

Одрасла на Тргу, добар ђак и студент и другар, као млади новинар од 1974. у значајним Београдским листовим увек је радо промовисала Ужице и Ужичане.

Ужичке штампарије и штампа (први део)

Прве ужичке штампарије се оснивају осамдесетих година 19. века.

Светислав Тијанић, ужички новинар

О мом Златибору и мојој родној Шљивовици, о Ужицу, граду у коме сам провео највећи део животног века, највише сам и писао.

Мегре се сећа: Сваки свога убите субашу

Џепароше је Мегре, према свом богатом искуству, сматрао специфичном врстом преступника.

Милан Милановић – Реч-две о Мегреу

Добрих десетак година је тајало договарање (и наговарање) с легендарним ужичким полицајцем Николом Николићем Мегреом.

Ужице је имало свог инспектора Мегреа

Ужичани су га познавали и звали једноставно „Мегре“.

Лекарска породица Гутман

За њега није постојала разлика између аустриског војника и златиборског сељака, које је лечио по забаченим колибама и бесплатно им давао лекове.

Најзаслужнији грађевинац за изградњу Трга партизана

Бележио је све важније моменте градње великих објеката у свом дневнику, са пуно изразито вредних поједности, нарочито док је грађен Трг.

Друга ужичка апотека и први камерни оркестар

Љубо је набавио виолончело и тако је настао први камерни квартет у старом Ужицу.

Читање и писање нас приближавају срећи

Велики утицај да деца заволе књигу може имати породица. Ипак, највећи утицај у томе има школа, пре свега професори књижевности, али и свих других предмета.

Раде и Мишо Познановић

Оба бисера Познановића су задужили Ужице својим радом, без њих се много тога не би знало и видело из прошлости града и ужичкога краја.

За пријатеље је био “Пилац”

Ако је ико заслужио од ужичких новинара незаборав, то је Ђорђе Пилчевић Пилац.

Ко је пројектант зграде данашњег ужичког музеја и трезора?

Звао се Владимир Смирнов Волођа, емигрант Рус, грађевински инжињер, генерал потпуковник.

Александров мост – капија Златибора, неимара Секуле Кнежевића

Ако завиримо у историју градње путева у ужичком крају, неизбежно ћемо се упознати и са инжињером Секулом Ћадовићем Ћалдом.

О хигијеничару Малопарцу и др. Бородину

Презивао се се Малопарац. Он је био градски хигијеничар, строг и крупан човек, који је остављао утисак страхопоштовања.

“Пецара” – Ужичка градска кућа

У Ужицу постоји један од ретких објеката из 19. века, на време сачуван и спашен, да будућим генарацијама казује о животу предака: Јокановића Кућа.

Ужички Мултисофт

Даниловић и Мићић, оснивачи и власници ужичког предузећа Мултисофт, одличан ужички тандем програмера пионира у овом послу који влада 21. веком.

Први ужички музеј

Године 1920. Ужичко планинско друштво основало је први ужички музеј. Одлучено је да се у њега прикупљају артифакти из целог округа.

Први српски скаут др. Милош Поповић, звани “Стари бор”

Сматрао је да трезвењаштву недостаје - садржај. Садржај је нашао у скаутизму (извиђаштву).

О градитељу Воју Бојовићу

Крајем педесетих година идеја о Градској плажи је почела да се остварује, када је Војо Бојовић тај посао почео да ради.