Увек сам свирао. Пустим коње у шталу, узмем армонику и свирам сву ноћ на забави.

Ужички Руси емигранти се никада нису осећали као странци. То су били лекари, инжињери, техничари, судије и доста су допринели развоју Ужица.

Ту где је данас Дом здравља, Неђо Радовић је отворио кафану и због близине Артиљеријске касарне, која је била преко пута, даје јој име „Топ“.

Све време рата био сам подаље од фронта, али као да сам био на главним ватреним положајима – око мене је увек било рањених...

Оба брата су од рођења били без слуха и могућности говора, али су имали осмех који је све говорио.

На Шеховом брду изнад Ужица, на надморској висини од 833 метра, од 1977. године постоји Радарски центар.

Кућа у ужичкој Клисури у којој је одрасла ужичка оперска дива Тања Обреновић доминирала је деценијама овим делом Ужица и била средиште овог дела Клисуре.

Растао је Риле у послератно доба кад се држава градила рукама, кад су машине биле реткост.

У то време Ужичани су знали свако ужичко дете, из које је куће, ко су му родитељи и сви су се трудили да израсте у доброг човека.

Бориша је иначе засигурно једини живи сведок битке на Кадињачи и синовац кафеџије Гојка Благојевића, после рата криво оптуженог да је Немцима открио партизанске положаје на Кадињачи.

Стојан (Стив) Тешић (енгл. Steve Tesich; 29. септембар 1942 - 1. јул 1996) био је српски сценариста и добитник Оскара, писац комада и романописац.