Росуље

Некада професорско насеље, са лепим росним цветним баштама

Deca sa Rosulja

Деца са Росуља

Ova zanimljiva fotografija dece nastala je na Rosuljama u prvoj polovini šezdesetih godina 20. veka u Zagrebačkoj ulici. Fotografija je iz porodičnog albuma porodice...

Како су нестали последњи археолошки остаци цркве Ружице на Росуљама?

Судбина Цркве Ружице, или Шехове џамије 1876. године, нашла се у рукама тадашњег председника ужичке општине Илије Јокановића.

Сећање Срба Никитовића на упечатљиву кућу са Росуља

У тој игри, не сећам се како, ја сам упао у ту мутну воду, три сестре срећом за мене биле су на прозору.

Од “Дирекције за путеве и улице” до “Нискоградње”

Један од последњих великих послова које је урадила ЈКП Нискоградња у Ужицу је реконструкцији Улице Кнеза Лазара и дела улице 1300 каплара.

Некад кафана, данас продавница ципела

Отворена је 1919. године и води се на Драгутину Кузељу до 1925, а после његове смрти на Томанији Кузељ, која је сестра Миша Шлања - шофера и Малише Шлања - гостионичара.

Кандића куће

У центру града, наспрам Прве основне школе, више од 100 година постоји стара Кандића кућа.

Профа Чанчо од Васиљевића с Поре

Био је строг, али праведан професор.

Ожиљак на души

Нисмо чули ни шум, ни покрет, још мање пуцањ, све док се пољем није проломило бугарско – уре

Војводе Маслаћа, улица која никада није мењала име

На Росуљама, у ужем центру града, налази се кратка улица са стамбеним кућама, улица Војводе Маслаћа.

Легендарна ужичка кафана „Ера“

Кафана „Ера“ налази се на главној улици, ужичкој „Доњој чаршији“, у једној од некадашњих кућа Митра Кандића

Етно ресторан Конак – Код Гује

Године 2004. Драган и Драгица Јоксимовић крећу у нову угоститељску авантуру, ту у улици Краља Петра I.

Јово Росић са Росуља и његова берберница

“Тада није било зубара, па су бербери били зубари”, сећао се Јован Росић.

Росуље (четврти део)

Улица од Каменог корита била је прашњава, лети босонога деца су по њој остављала трагове газећи по топлој прашини, као по меканом тепиху.

Росуље (трећи део)

У овом делу Ужица у турско доба ту су биле баште, доста стабала воћа, највише шљива, џенарика, ораха, крушака, јабука, трешања, вишања...

Росуље (други део)

Игре смо доживљавали као племенито друштвено расцветавање, вид дружења и жртвовања, ако је требало некога заштитити према насртају “на правди бога”.

Росуље (први део)

Росуље се убрзано развијају после Другог светског рата, захваљујући приливу становништва из околине Ужица.