U Užicu postoje dva veoma stara istočnika po kojima su delovi Užica dobili ime. Prvi je "Kameno korito" po kome je deo grada na...

Pekar Stojko Mlađenović je 1952. godine u Užicu napravio kuću. Tada je imao šestogodišnjeg sina Branislava. Retki su Užičani koji su sačuvali veliki broj...

Tu gde je danas Dom zdravlja, Neđo Radović je otvorio kafanu i zbog blizine Artiljerijske kasarne, koja je bila preko puta, daje joj ime „Top“.

Lepo bato (ili seko) ali treba malo izaći na Trg, provetriti glavu. Nije mozak baterija da se stalno puni, mora malo i da se prazni.

„Pored mene neće proći ni Sveti Jovan“.

Fotografija je iz 1947. godine, snimljena na prvomajskom defileu Glavnom ulicom.

Sem po dobroj hrani i kvalitetnoj usluzi, ova užička kafana je bila poznata po toj erskoj duhovitosti.

Nekad u starom Užicu, kada su tražili geografski centar Užica, našli su ga tu gde je Mali park.

Tokom leta, filmovi su prikazivani u lepoj, punoj cveća bašti Doma JNA, sa kafanskim stolovima, gde je tokom prestava moglo da se večera i popije piće.

Na "Slanuši", šezdesetih, današnja "Graska galerija" je bila stambena zgrada. U devetnaestom veku to je bila Opština, a u podrumu je bio zatvor.

Dragutin Maslać je bio srpski arhitekta i jedan od začetnika arhitektonske kritike u Srbiji.

To je po svom izgledu bila skromna česma, običan niski kameni stubić, visine malo više od pola metra iz koga iz metalne cevi izlazi voda.

Pamtim kako su sa dva palca hvatali kore i stavljali na peć. Nikad se nije desilo da se kora odvoji od prstiju.

Fotografija Ilije Lazića je bojena od strane Zorana Domanovića, foto saradnika u Užičanstvenom.

Ovi vremensko-užički momenti u delima Uskokovića prestavljaju značajnu dokumentaciju, koja će biti sve važnija kako vreme bude prolazilo i odnosilo poslednje ostatke staroga Užica.

U Užicu postoji jedan od retkih objekata iz 19. veka, na vreme sačuvan i spašen, da budućim genaracijama kazuje o životu predaka: Jokanovića Kuća.

I dan danas stariji užički svet kuću naziva tim drugim imenom "Pecara"

Zgrada Okružnog načelstva (Opština) je napravljena 1927. godine.

Jedan od urbanističkih zločina 1997. nad znamenitim užičkim kućama bila je izgradnja prodavnice "Golubac", tada u kući "Dravića".

Slanuša je deo centara Užica, lep skver na kome dominiraju mural, kafanska bašta i česma Trgovačko-zanatlijskog esnafa.

Te 1994, renovirane su fasade na Slanuši i oslikan je mural.

Užičani su između dva rata voleli svoje kafane, ali su se okupljali i u krojačkim, kovačkim i berberskim radnjama.

Nigde u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca tokom dvadesetih godina 20. veka nije bilo više državnih radova kao u Užičkom kraju. Gospodski centar Užica oko Parčića dobio je svoj poznati izgled, kada je Bogosav Bodić 1933. godine završio Hotel "Palas".

Tokom štrajka zbog izborne krađe u novembru 2000. godine, štrajkovali su svi - taksisti, preduzeća, zanatske radnje, škole...

Prolaz koji je nastao iz jednog od kurioziteta Užica.

Radnja se nalazila tu ispod prodavnice „Golubac“, u ulici od Doma zdravlja ka Glavnoj, gde je kasnije bila brza hrana "Frenki", a sada frizerski salon.

U samom centru užičkog foruma je česma "Opančarskog esnafa", na mestu istom gde je stajala i pre dok je tu bila "Stara pijaca".

Sa medveđom glavom iz koje teče voda i opankom na njoj, kao i samim svojim izgledom, ova česma i stari Kasapčića most su bili zaštitni znakovi i tadašnjeg, sada već industrijskog Užica.

Za vreme okupacije, austrougarski vojnici su porušili kuće i napravili teniski teren (koji se vidi na fotografiji) i okolo uredili parkovsku površinu.

Ovako je izgledao centar Užica, u prvoj i drugoj deceniji 20 veka.

Majstori i fizikalci , različite snage i znanja, čekaju da ih gazde angažuju.

Prvi užički vodovod su sačinjavale četiri javne česme, koje su postavljene krajem devetnaestog veka.

Korzo sam shvatio u jednom momentu kada sam sreo jedno pravo, dugo nesvesno čekano, bezbrojnim koracima zasluženo biće.

Kako je zaista izgledao užički korzo, koji sam ostavio u fioke sećanja? Priča koju ću vam ispričati je sećanje predaka, to što su videle moje dečije oči, viđenje i osećanja iz moje mladosti.

Tih vodoskoka se retko ko seća, pa kad nekome o njima pričam, većina misli da izmišljam.

Najznačajnija užička raskrsnica "Ispred Opštine", danas "Sklavkov plato", sredinom pedesetih.

Od Hotela "Palas" treća kuća je bila vlasništvo prote Gavrila Popovića, užičkog političkog prvaka, jednog od najznačajnijih ljudi u Narodnoj skupštini u 19. veku.

Kad je 1950. izgrađen lep i moderan Dom Armije, gde je danas GKC, vojska se uselila.