NOVOTARIJE

- novo na sajtu -
Svakodnevne priče iz užičke prošlosti

Avgust 1966. godine

Sigurno najupadljiviji događaj o kome se pričalo mesecima bilo je gostovanje, tada najpopularnije srpske rok grupe, Silueta Zorana Miščevića.

Jul 1966. godine

U Opštini je doneta odluka da u gradu postoje tri glavne ulice - Maršala Tita, Heroja Dejovića i Omladinska, sve ostale su sporedne.

Nekada i sada “bistro” na Đetinji, gde se praćakaju i vraćaju ribe

Prvo su proterali ribokradice sa Đetinje strogom kontrolom, uz pomoć užičke policije, jer ribočuvari tada nisu imali velika ovlašćenja.

Jun 1966. godine

Najlepša devojka je bila Vesna Avramović, Pinjina ćerka i Krcunova sestričina. Letovala je na Brionima.

Pričica koja se može dograđivati, o Užičanki Zorici

Krajem šezdesetih godina, tada jedna od najlepših užičkih devojaka Zorica Lajko se zaljubila u poznatog užičkog mizičara Bora Mijailovića.

Maj 1966. godina

Nakon šest godina ponovo se na ulicama Užica snimao film - “San”, tematika je bila iz Nob-a.

April 1966. godine

Zgradu nekadašnje Ženske škole, kasnije pošte, su renovirali, pripala je Bioktošu pošto se pošta preselila na Trg.

Mart 1966. godine

U jednom odeljenju u užičkoj Gimnaziji, od 34 učenika, nijedan nije imao pozitivan uspeh. Šteta što to u Ripli knjizi nikada nisu saznali.

Februar 1966. godine

Šesnaestog decembra 1945. godine pušten je u saobraćaj drveni most preko Đetinje i predstavljen kao velika pobeda posleratne izgradnje.

Januar 1966. godine

Stevan Ignjić odbranio je tada na Filozofskom fakultetu u Beogradu doktorsku disertaciju “Užice i okolina od 1862. do Prvoga svetskoga rata”.

Decembar 1965. godine

A na užičkim ulicama fića je bio glavni junak, bilo je i tristaća poneki mercedes i ruska Volga sa crvenim službenim tablicama.

Novembar 1965. godine

Kremna više nisu bili opština, zbog teške materijalne situacije pripojena su Užicu.

Oktobar 1965. godine

Užice se počelo pojavljivati često na ekranu TV Beograd, jedine tadašnje televizijske stanici u Srbiji.

Prva užička Jugopetrolova benziska stanica

Prva Jugopetrolova benziska stanica u T. Užicu je završena na samom početku šezdesetih godina 20. veka na raskrsnici Omladinske, Obilićeve i Vukole Dabića.

Užičanstveno i novinari

Moje razočarenje u medijske kuće je nestalo posle nekoliko dana, kad su se na izložbi pojavili mali đačići osnovci, a autor je bio zbog toga sretan.

Septembar 1965. godine

Povodom oslobođenja Užica, preko puta spomen piramide podignuta je česma sa hladnom izvorskom vodom, koja je dovedena sa daljine od preko jednog kilometra.

Avgust 1965. godina (drugi deo)

Tokom prvih osam meseci ove 1965. godine razgovaralo se dosta o predlogu da se izgradi na lokaciji Međaj – Jazovi Sporsko rekreativni centar.

Avgust 1965. godina (prvi deo)

Tih godina je “Plaža” već bila puna gostiju. U 19. časova, nije moglo da se nađe slobodno mesto, a sviralo se sve do pola jedan, dok je muzika na Ferijalnom domu svirala do ponoći.

Mita i dr. Ljupče – Mundens

Tako "ako neko pita, najbolji su Ljupče i dr Mita", pa tako i bend "Mundens".

Jul 1965. godine

Na prvom reliju Srbije ekipa užičkoga auto-moto kluba “Proleter” je neočekivano postigla niz uspeha.

“Draganče zna da čita, ko ga je naučio”

Kad sam imao pet godina, te 1957, tata je doneo kući prvi Borbin "Kekec", pandan Politikinom zabavniku.

Jun 1965. godine

Tadašnje rukovodstvo grada je zaključilo da Mali park ruži grad i da treba da se promeni.

Kako je nobelovac Peter Handke poklonio celom Užicu knjigu

Oduševljen Užicem i Užičanima napisao je posvetu: „Za Milovana i celo Užice“ zaokruživši da naglasi „celo“.

Raj „Kod Komša“

To je pravi raj za odmor i duše i tela. Gostima je na raspolaganju veštačko jezerce za kupanje, okruženo borovom šumom koja pravi prirodnu hladovinu.

Maj 1965. godine

Posle dugih i upornih kiša, koje su trajale čitavu sedmicu, nabujale su i izlile se mnoge reke u Srbiji.

April 1965. godine

Šezdesetih godina najbolji sladoled u Užicu se prodavao u poslastičarnicama “Opatija”, “Jadran”, “Zora”. U Jadranu po Pelivanovom receptu.

Mart 1965. godine

Ove 1965. sa oznakom “Kadinjača” proizvodili su muška, ženska i dečija odela koja su se mogla naći u prodavnicama u užičkom kraju i u novootvorenoj prodavnici na Trgu.

Ide Purke preko Zlatibora…

Nesvakidašnje svedočenje našeg poznatog reditelja Mladomira Puriše Đorđevića o danima uspona i pada partizanske države koja je živela 67 dana.

Ljubo Dubljanin umesto medija

Obično su se navijači Slobode skupljali oko Malog parka nedeljom predveče i slali Ljuba Dubljanina da motorom ode u Ovčar Banju.

Narodna banka, Narodni muzej, pasarela sa prvim mozaikom, nestanak tenka

Ovaj kulturno značajan deo Užica tokom decenija je menjao svoj izgled i namenu.

Kuća koja se sama srušila

U vreme kada nije bilo drugog puta ka Beogradu, kafana je predstavljala poštansku stanicu za poštanske diližanse.

Februar 1965. godine

Oni sa boljim platama mogli su ublažavati skok cena manevrisanjem potrošnje, siromašniji slojevi nisu imali prostora za manevar.

Januar 1965. godine (drugi deo)

Novogodišnja noć je prohujala, i ušavši u januar Užičani su izgubili onaj elan i energiju koji su ih držali danima.

Kako sam postao disko džokej i kolumnista

Nisam želeo da posegnem za drugim izvorima informacija. Kretao sam se tim, ograničenim koordinatama: sa leve na desnu stranu foto stripa, od vrha ka dnu, i da hvatam, beležim detalje.

Januar 1965. godine (prvi deo)

Godina 1965. je najznačajnija za početake rokenrola malog grada na obali Đetinje.

Decembar 1964. godine

Urađen je projekat tunela ispod Dovarja, ali tunel nikada nije prokopan. U Užičkom kraju tada je bilo ukupno 141 lekar, jedan lekar na 2.754 stanovnika.

Novembar 1964. godine

Ljudi su zanemeli. Ćutanje je obavilo ulice. Zastave su spuštene na pola koplja. Krcuna više nema!

Oktobar 1964. godine (drugi deo)

Na dnevnom redu je bio regulacioni plan za uređenje grada. Ideja arhitekte Ružice Ilijić je bila: premeštanje bolnice iz Krčagova na Poru, prebacivanje tranzitnog saobraćaja oko grada.

Oktobar 1964. godine (prvi deo)

očetkom oktobra na sve strane u T. Užicu su spremana drva za ogrev sem na Trgu i u nekim novim zgradama, gde je bilo uvedeno centralno grejanje.

Septembar 1964. godine

Pošto je “dobrovoljna” akcija uređenja glavne ulice uspela, podstakla je neke Užičane da urede svoje ulice.

Avgust 1964. godine

Užičko Narodno pozorište se uselilo u novu zgradu na Trgu, gde se i sada nalazi. Užičani su bili oduševljeni salom, na čijim zidovima su bile jagnjeće kožice.

Brza hrana kod Užičana

Još za vreme turske vlasti u Užicu su postojali ulični prodavci bureka, koji se jeo s nogu.

Jul 1964. godine

U Užicu je svečano je proslavljen 4. i 7. juli, povodom toga otvoren je Ferijalni dom “Naša mladost”.

Jun 1964. godine

Plaža je najzad završena od Međaja uz Jaz, od Tekstilnog zavoda (Froteks) do Železničkog mosta (starog, ispod starog grada), uz most asfaltirane su staze, završava se Ferijalni dom.

Maj 1964. godine

Jedna od najinteresantnijih porodica u Užicu pedesetih i šezdesetih godina bila je porodica Todorović ili poznatije porodica Rade Šoferke

Dečije odmaralište „Golija“ i Mlečni restoran

Bila to tada najveća zgrada na Vodama, pre rata Invalidski dom, na goleti, sama, na nadmorskoj visini od 1000 metara.

April 1964. godine

Pazarnim danom taj užički pijac je bio prepun ljudi, junadi, krava, teladi, volova i bikova, ogromnih vunenih ovnova uvrnutih rogova, ovaca i jagnjadi, da igla nije imala gde da padne.

Mart 1964. godine

Proslavljeno je 60 godina biblioteke u Čajetini. Tada je imala 11.500 knjiga, zahvaljujući njenom upravniku, bibliotekaru Ljubiši Đeniću.

Čuješ pesmu Flojd, pomisliš na “fiću”, junaka užičkih šezdesetih

Fića je promovisao i Užice, jer je mogao da se kupi u prodavnici “Autotehna” na Trgu najjeftinije u Jugoslaviji.

Februar 1964. godine

Veresija je tada bila u Užicu zabranjena, ali nije nestala. Nestala je za širi krug potrošača, ali za prijatelje nije.