NOVOTARIJE

- novo na sajtu -
Svakodnevne priče iz užičke prošlosti

Kuća doktora Bračinca - ''Bračinkina kuća''

“Bračinkin voćnjak”

Kuća dr. Aleksandra Bračinca meni poznata kao "Bračinkina kuća", nalazila se tu u današnjoj ulici Nikole Pašića gde je zgrada u kojoj je “Fitnes centar” i “Maks sport” itd. Uz kuću je bilo veliko dvorište koje se širilo i na podbrđe iznad kuće gde je bio svoj užičkoj deci...
Ovako je umetnik video atentat na kneza Mihaila Obrenovića

Užice „kod konja“ u Beogradu

Dana 10. juna 2020. godine je 152 godine od ubistva kneza Mihaila Obrenovića. Ponovo je zablistao njegov očišćen spomenik u Beogradu. Desetog Juna 1868. u Košutnjaku ubijen je veliki srpski knez najmlađi sin kneza Miloša I knjeginje Ljubice. Rodio se 4. septembra 1823. u Kragujevcu. U Beču je naučio...
Trifunovića kuća, nalazi se preko puta oš. "Dušan Jerković"

Posebna užička kuća

Kuća predratnog ministra i narodnog poslanika Miloša Trifunovića građena je 1912. godine i on je u njoj živeo do 1923. Godine. Od te godine do 1941. U njoj živi lekarska porodica Gutman, da bi potom prešla u ruke okupatora. Nisu sačuvani podatci o autoru projekta ove kuće, međutim neke...
Stefanovića kuća 1937. godine.

Kako je nekad izgledala kuća u kojoj je sada Muzička škola?

Ova kuća, je inače Užičanima poznata kao muzička škola „Vojislav Lale Stefanović", građna je od 1934. Do 1936 godine, prema planu arhitktekte Miladina Prljevića, ona predstavlja jedno od tri ostvarenja ovog arhitekte . Pre kuće „Mališe Stefanovića“, Prljević je projektovao hotel „Palas“ i svoju privatnu kuću, koja je izgradnjom...
Nekad na mestu današnjg sporskog igrališta.

Nekad na mestu murala “Riba koja je pojela svet” i sportskog mini igrališta.

U Užičana je veoma slabo pamćenje naročito za prošlo vreme, pa se brzo zaboravlju stvari bitne za sam grad kad se nešto sruši šta je na tom mestu bilo nekad. Retko ko to fotografiše pred rušenje, a kad stigne u institucije fotografijama i podatcima se gubi svaki trag… Mi...

Predrag Đurić – Đura pevač, Užički Jovanča Micić svetski putnik.

Predrag Đurićurić Đura je bio užička slika jednog vremena kada je sve bilo drugačije. Zaista je bio poseban Užičanin, prvak gneracije u više disciplina u pesmi, sportu, golubarstvu, druženju. Na fstivalu „Beli Narcis“ pobedio je Mikija Jevremovića i mnog druge tadašnje pevačke asove. To se onako usput može reći...
Užički zeleni i stočni pijac šezdesetih.

“Ko pije kafu – poraste mu rep”, ko mariše iz zimnice dobija packe!

Vraćamo se u našoj misiji užičanstvenog nezaborva u jesen šezdesetih godina 20. Veka, u godine moga sretnog detinjastva. Jesen je na pragu, leto polako uzmiče. Đaci pošli u školu, kuvan kukuruz i pečenjaci, jutarnje izmaglice, dan se skratio, a sa pijace Užičani nose pune torbe raznog povrća, među njima...

Kako su u Užicu nas bebe iz pedeset i neke vozili u šetnje.

Kada je u posleratnom Titovom Užicu nestalo onih luksuzno tapaciranih predratnih dečijih kolica zaostalih na tavanima i podrumima u prodavnicama su se pojavla jednostavna drvena kolica na sklapanje koja su stigla iz Engleske. Na osloncu za noge pisalo je „Babbu Crof'ler“. Ta Dečija kolica predstavljaju jednu od najvažnijih (i...
Tito govori u Užicu na Žitnom pijacu tada zvanom “Trg oslobođenja”

Veoma aktuelan komunistički zavet u Užicu do osamdesetih godina 20 veka.

1. U početku beše zemlja bez obličja i beše tama pod bezdanom i reče Tito: neka bude svetlost. I bi svetlost. 2. I odvoji Tito svetlost od tame i nazva Tito svetlost naši, a tamu nazva njihovi. 3. I opet reče Tito: Neka bude zvezda petokraka. I bi tako, i postavi...
Centar Zlatibora

Zlatibore moj zeleni bore, ne penjem se tebi u vrhove.

„Kako na Zlatiboru nestaje mirisnog lepotana zlatiborskog narcisa tako na njemu ima sve manje Užičana“. Čika Rade s Dovarja Nisam mislio da ću se ikada odreći Zlatibora, onoga uz veštaško jezero, nekad turističkog nasalja danas turističkog grada. Kada sam ga zavolero šezdesetih I sedamdesetih godina bio je mali turistički centar...
Miloš Poznanović

Prvi Šnajderaji

  Krajem XIX veka Užice se ponosilo sa dve šnajderske radnje koje su u celoj Srbiji bile prepoznatljive. Prvu je držao Mihailo Mišo Đoković za šire narodne mase sa dosta mušterija i dosta pomoćnih radnika. Drugu radnju držao je Pero Zotović koji je imao samo jednog pomoćnika i svom poslu je...
Aleksandar Tošić

Užički trgovci

  Užički trgovci pred kafanom Dva bagrema, nazdravljaju fotografu koji je rešio da ih ovekoveči. Sleva Žiko Kostić vlasnik kafane, Kosta Despotović, Dusan Pržuljević i Dragiša Mladenović. U pozadini iza njih se vidi zgrada uzičke gimnazije,kuća porodice Stefanović (danas muzička škola Vojislav Lale Stefanović), zgrada Učiteljske škole(danas oš. Dušan Jerković) i...

Užičke posleratne sudije i pravnici, o sudiji za primer Bratislavu Radosavljeviću

Kakve su bile sudije i pravnicu u Užicu kasnog posleratnog vremena? Pokušaću na osnovu sećanja mojih sagovornika da ostavim na ovom mestu za budućnost kratke pasuse pune imena posleratnih Užičana, koji su brinuli o pravdi. Mnogi se slažu da je jedan od najumnijih posleratnih Sudija Užicu bio Čajtinac Bogdan...

O zaboravljenom velikanu iz Užica Živku Topaloviću

Tri ličnosti modernog radničkog pokreta iz užičkog kraja, Radovan Dragović, Dušan Popović posebno Dimitrije Tucović, imaju svoja spomen-obeležja u centru grada, Tucović i Glavnu ulicu. Njihov saborac, doktor pravnih nauka Živko Topalović, rođeni Užičanin, nema obeležje. Za njega niko nije čuo. Dimitrije Tucović koji je neosporni velikan istini za...
Nekadašnja Učiteljska škola i Gimnazija

O prvim užičkim gimnazijalacima nakon oslobođenja 1945.

Posle oslobođenja Užica Gimnazija je počela sa radom marta 1945. godine u zgradi Učiteljske škole (danas oš „Dušan Jerković“), jer je njena zgrada bila toliko demolirana da je bilo potrebno još godinu dana da bi se u nju mogli useliti profesori i đaci. Generacija koja je počela školovanje u...
Užička iskra boljeg dela užičke istorije, profesor Iskrin

Užička iskra boljeg dela užičke istorije, profesor Iskrin

Milorad Iskrin, užički istoričar, iskazan u pisanju knjiga o starom Užicu koga više nema, ličnostima kafanama, pekarama, česmama užičkim kapijama, grobljima koji je oslikao ono drugo zanimljivo Užice rođen je u Užicu 1937. Godine. Ovaj poseban Užičanin završio je užičku gimnaziju, diplomirao je na filozovskom fakultetu u Novom Sadu.  Bio...
Krojač Milan Gardić u svojoj radnji na "Megdanu"

Sećanjanje na zanatsko Užice

Od devedesetih godina ali i ranije Užice se veoma promenilo, umesto zanatskih radnji otvarani su butici, kafići, piljarnice, cvećare... Više se nije proizvodilo, umesto toga svi su nešto prodavali. Išlo se u Tursku, Mađarsku i Rumuniju, a nekad u Trst, Rim ili Pariz i na tamošnjim buvljacima i rasprodajama...

Avgust 1966. godine

Sigurno najupadljiviji događaj o kome se pričalo mesecima bilo je gostovanje, tada najpopularnije srpske rok grupe, Silueta Zorana Miščevića.

Jul 1966. godine

U Opštini je doneta odluka da u gradu postoje tri glavne ulice - Maršala Tita, Heroja Dejovića i Omladinska, sve ostale su sporedne.

Nekada i sada “bistro” na Đetinji, gde se praćakaju i vraćaju ribe

Prvo su proterali ribokradice sa Đetinje strogom kontrolom, uz pomoć užičke policije, jer ribočuvari tada nisu imali velika ovlašćenja.

Jun 1966. godine

Najlepša devojka je bila Vesna Avramović, Pinjina ćerka i Krcunova sestričina. Letovala je na Brionima.

Pričica koja se može dograđivati, o Užičanki Zorici

Krajem šezdesetih godina, tada jedna od najlepših užičkih devojaka Zorica Lajko se zaljubila u poznatog užičkog mizičara Bora Mijailovića.

Maj 1966. godina

Nakon šest godina ponovo se na ulicama Užica snimao film - “San”, tematika je bila iz Nob-a.

April 1966. godine

Zgradu nekadašnje Ženske škole, kasnije pošte, su renovirali, pripala je Bioktošu pošto se pošta preselila na Trg.

Mart 1966. godine

U jednom odeljenju u užičkoj Gimnaziji, od 34 učenika, nijedan nije imao pozitivan uspeh. Šteta što to u Ripli knjizi nikada nisu saznali.

Februar 1966. godine

Šesnaestog decembra 1945. godine pušten je u saobraćaj drveni most preko Đetinje i predstavljen kao velika pobeda posleratne izgradnje.

Januar 1966. godine

Stevan Ignjić odbranio je tada na Filozofskom fakultetu u Beogradu doktorsku disertaciju “Užice i okolina od 1862. do Prvoga svetskoga rata”.

Decembar 1965. godine

A na užičkim ulicama fića je bio glavni junak, bilo je i tristaća poneki mercedes i ruska Volga sa crvenim službenim tablicama.

Novembar 1965. godine

Kremna više nisu bili opština, zbog teške materijalne situacije pripojena su Užicu.

Oktobar 1965. godine

Užice se počelo pojavljivati često na ekranu TV Beograd, jedine tadašnje televizijske stanici u Srbiji.

Prva užička Jugopetrolova benziska stanica

Prva Jugopetrolova benziska stanica u T. Užicu je završena na samom početku šezdesetih godina 20. veka na raskrsnici Omladinske, Obilićeve i Vukole Dabića.

Užičanstveno i novinari

Moje razočarenje u medijske kuće je nestalo posle nekoliko dana, kad su se na izložbi pojavili mali đačići osnovci, a autor je bio zbog toga sretan.

Septembar 1965. godine

Povodom oslobođenja Užica, preko puta spomen piramide podignuta je česma sa hladnom izvorskom vodom, koja je dovedena sa daljine od preko jednog kilometra.

Avgust 1965. godina (drugi deo)

Tokom prvih osam meseci ove 1965. godine razgovaralo se dosta o predlogu da se izgradi na lokaciji Međaj – Jazovi Sporsko rekreativni centar.

Avgust 1965. godina (prvi deo)

Tih godina je “Plaža” već bila puna gostiju. U 19. časova, nije moglo da se nađe slobodno mesto, a sviralo se sve do pola jedan, dok je muzika na Ferijalnom domu svirala do ponoći.

Mita i dr. Ljupče – Mundens

Tako "ako neko pita, najbolji su Ljupče i dr Mita", pa tako i bend "Mundens".

Jul 1965. godine

Na prvom reliju Srbije ekipa užičkoga auto-moto kluba “Proleter” je neočekivano postigla niz uspeha.

“Draganče zna da čita, ko ga je naučio”

Kad sam imao pet godina, te 1957, tata je doneo kući prvi Borbin "Kekec", pandan Politikinom zabavniku.

Jun 1965. godine

Tadašnje rukovodstvo grada je zaključilo da Mali park ruži grad i da treba da se promeni.

Kako je nobelovac Peter Handke poklonio celom Užicu knjigu

Oduševljen Užicem i Užičanima napisao je posvetu: „Za Milovana i celo Užice“ zaokruživši da naglasi „celo“.

Raj „Kod Komša“

To je pravi raj za odmor i duše i tela. Gostima je na raspolaganju veštačko jezerce za kupanje, okruženo borovom šumom koja pravi prirodnu hladovinu.

Maj 1965. godine

Posle dugih i upornih kiša, koje su trajale čitavu sedmicu, nabujale su i izlile se mnoge reke u Srbiji.

April 1965. godine

Šezdesetih godina najbolji sladoled u Užicu se prodavao u poslastičarnicama “Opatija”, “Jadran”, “Zora”. U Jadranu po Pelivanovom receptu.

Mart 1965. godine

Ove 1965. sa oznakom “Kadinjača” proizvodili su muška, ženska i dečija odela koja su se mogla naći u prodavnicama u užičkom kraju i u novootvorenoj prodavnici na Trgu.

Ide Purke preko Zlatibora…

Nesvakidašnje svedočenje našeg poznatog reditelja Mladomira Puriše Đorđevića o danima uspona i pada partizanske države koja je živela 67 dana.

Ljubo Dubljanin umesto medija

Obično su se navijači Slobode skupljali oko Malog parka nedeljom predveče i slali Ljuba Dubljanina da motorom ode u Ovčar Banju.

Narodna banka, Narodni muzej, pasarela sa prvim mozaikom, nestanak tenka

Ovaj kulturno značajan deo Užica tokom decenija je menjao svoj izgled i namenu.

Kuća koja se sama srušila

U vreme kada nije bilo drugog puta ka Beogradu, kafana je predstavljala poštansku stanicu za poštanske diližanse.

Februar 1965. godine

Oni sa boljim platama mogli su ublažavati skok cena manevrisanjem potrošnje, siromašniji slojevi nisu imali prostora za manevar.

Januar 1965. godine (drugi deo)

Novogodišnja noć je prohujala, i ušavši u januar Užičani su izgubili onaj elan i energiju koji su ih držali danima.