Април 1962. годинe (први део)

1278

У Југославији је било 58 градова у којима има преко 20.000 становника, сваки пети становник Титове Југославије те 1962. године је живео у градовима. Титово Ужице је тада био осми град у Југославији по порасту становништва, испред су били: Никшић, Титоград, Приштина, Задар, Косовска Митровица, Шабац, Чачак. У Ужицу је пораст становништва у последњих десет година био 54,4%.

Ужице априла 1962. године
Ужице априла 1962. године

У Ужицу су се повеле акције за уређење улица. Најупорнији су били становници Југ Богданове, Жеље Ђурића, Сарајевске, Херцеговачке, Железничке, Травничке, насеља у Крчагову. Поред инцијативе за уређење улица дата је инцијатива за уређење града, фасада, дворишта и реклама. Кроз Титово Ужице је тада пролазило хиљаде туриста.

У биоскопу „Златибор“ овога априла приказивани су филмови: “Хирошимо љубави моја”, “Тигрови путују”, “Франкештајн”. У Дому ЈНА филмови: “Вртоглавица”, “Ја и пуковник”, “Туђа деца”, “Дан четрнаести”, “Мој Ујак”, “Звонар Богородичине цркве” (кинотека 1939.година). Ми деца из Омладинске улице више смо прекривали очи рукама него смо гледали филм… За нас је то био много страшан филм.

Овог априла културни живот у Титовом Ужицу био је веома динамичан. У Дому ЈНА су гостовали тада популарни певачи Предраг Гојковић Цуне, Радмила Димић, Воја Јовановић и хумориста Милан Срдоч. Пратио их је оркестар Косте Михајловића. У великој сали Дома извели су вече хумора забавних и народних мелодија. Деветог априла одржана је приредба ”Вечерњи рандеву”, где су учествовали чланови позоришта из Крагујевца, а у музичкој пратњи је био секстет “Ехо”. Почетак је био заказан у 16 и 30 часова. Затим је у Дому армије два дана касније, 11. априла, одржана годишња приредба ученика Основне школе “Андрија Ђуровић”. У програму су учествовале хорска, рецитаторска и фискултурна секција. 14. априла су гостовали солисти Радио Новога Сада и приредили приредбу “Вече забавних и народних мелодија”, која је почела у 19,30 часова.

Страшни Квазимодо у филму на катедрали Нотердам
Страшни Квазимодо у филму на катедрали Нотердам

У „Вестима“ је Константин Михајловић објавио да у нашем крају, нарочито у Ариљу, Ивањици, Косерићу, постоје изузетни услови за гајење малина, јагода, рибизли. “Међутим, баш за овим врстама се осећа највећи недостатак воћа, иако сви услови, како климатски тако земљишни, одговарају за њихово гајење. Зато у складу са кретањем потражње требало би и производња да брже креће”. Добро је што су га послушали, то је за време тешких деведесетих година практично помогло становништву да лакше преживљава. Касније, после уништења привреде и у Ужицу и околини је народу помогло да лакше живи. Многе Ере су постали „малинари“…

ФК Слобода је одржала годишњу скупштину. Слична прича као да је 2000 година “од претходне управе су наследили низ проблема, као на пример финансирање” рекао је Будимир Токмаковић подносећи извештај.

Предраг Цуне Гојковић фотографија из 1962. године
Предраг Цуне Гојковић фотографија из 1962. године

Предузеће за путеве је тражило новог директора. Разрешена је стара и постављена нова управа. Предузеће “Теразије” је продавало “путнички ауто Фијат 1100 у исправном стању, регистрован за 1962. годину“. Предузеће за путеве мотор са приколицом марке “Гилера”, а угоститељско предузеће “Слога” је продавало баштанске столове и столице.

Железничари су обележили Дан железничара, 15. април, по обичју полагањем венаца на бисту Милоша Марковића и партизанско гробље уз звуке Интернационале.

Ужички боксери су изгубили од Прибојчана у Прибоју са 11:7. Душко Карадаревић (данас познат као Дуле оџачар) у борби са Стојановићем је дисквалификован.

Кафана "Пролеће" или Џакарта (новинска фотографија)
Кафана “Пролеће” или Џакарта (новинска фотографија)

У Основној школи ”Нади Матић” су издали први број ђачког листа ”Полета”. У њему је издвојена песма ученице шестога разреда, Јасмине Степојевић:

Мој Мачак
Ја имам мачка,
Зове се Мицко.
Шарен је и има дугачак реп,
Види ноћу као и дању,
и много је, много је леп.
Мишеве воли, то знају сви,
Краде џигерицу кад нисам ту.
Да скине кајмак са млека,
За ту болест нема лека.
А ипак Мицка ја волим,
Да маше репом ја га молим
И да мени каже
Да л’ моја сетра воли да лаже.

Месна организација Социјалистичког савеза „Крчагово“ је предложила да се кафана “Пролеће”, тада више позната као “Џакарта”, претвори у Друштвени дом. Проблем је био у томе што се коцкало у овој познатој ужичкој перифериској кафани (срушена је, а њена модерна варијанта се налази у једној згради у Крчагову поред болнице), зато што су се окупљали младићи и сатима посматрали коцкаре… “Друговима” из Социјалистичког савеза је сметало што је склоњен телевизор и уместо њега стављен џубокс. Планирали су да кафанску салу намене за окупљање грађана, другу за гледање телевизије.

Тада најмасовнији телевизор: РР ТВ 865
Тада најмасовнији телевизор: РР ТВ 865

У Ужицу је тада било 560 телевизора и најчешће су то били нишки црно бели телевизори модел 862. У селима где је било струје, у салама су постојали телевизори. У Титовом Ужицу се већ тада причало о антенским системима.

У познатој ужичкој кафани „Бреза“ на критику госта како су спори ван свих очекивања, келнер Прљо је одговорио: “Ако сте жељни услуге „а ла пуж” онда дођите да ручате у ресторану “Бреза”, чекајте ако сте гладни. Ако вам се журу што сте дошли овде?”