Kada se pre nekoliko godina u Užicu pojavio prvi bager tokom gradnje Trga, Užičani i oni iz okoline su se okupljali oko ograda gradilišta i satima gledali tu moćnu mašinu koja je zamenjivala veliki broj radnika. Kranovi i buldožeri su već bili “uobičajna stvar”, a kraniste su posmatrali kao prave heroje. Jedan od najpopularnijih kranista tada u Užicu je bio Bogomir Vukićević, radnik preduzeća “Ratko Mitrović” iz Čačka, koji je tada radio na gradnji solitera koji se nalazi preko puta apoteke na glavnoj ulici, ulaz iz Petra Ćelovića, poznat u Užicu kao “Bolnički soliter”, on je radno vreme provodio na 60 metra visine… Na tom mestu gde je građen ovaj soliter bila je preko puta apoteke lepa kuća u kojoj je bila jedna od Gradininih prodavnica tekstila. Nešto dalje se gradila Pošta i tu je radio još jedan popularni kranista, dvadesetdvogodišnji Luka Đoković, koji je bio i prvi užički kranista, radnik GP “Zlatibor”.
Na mestu gde je nekada bio restoran “Breza”, pre nego je preseljen na Glavnu ulicu i još dve zgrade, u produžetku najavljena je izgradnja zgrade u kojoj će biti smešten Okružni sud i Okružni privredni sud, kao i Okružno javno tužilaštvo. Predviđeno je bilo da to bude četvorospratna zgrada, a u prizmlju zgrade je predviđena prodavnica taksenih maraka i dve telefonske govornice.
Napravljena je zgrada za dečiji vrtić uz Valjaoničinu zgradu u Dositejovoj ulici, jednospratna zgrada koja je mogla da primi stotinu dece. U donjem delu zgrade su predviđene dečije jasle za decu do dve godine, ispred su uređivali dečije igralište. Tu je danas dečiji vrtić „Bambi“ u Dositejevoj 8.
Ovog proleća na pošumljavanju u užičkom kraju radilo je 33.190 osnovaca, srednjoškolaca, ostalih građana i vojnika. Pokret gorana je počeo ozbiljno da se bori sa područjima od 702 hektara napadnutim erozijom, 117 hektara degradiranih šuma, 252 hektara ranije pošumljenih šuma gde je potrebno okopavanje, 84 na kome treba da se izvrši nega i zaštita, a trebalo je na 48 hektara podići 30 kilometara drvoreda pokraj puteva i 39 hektara parkova, cvetnjaka i zelenih površina.
Adaptiran je Dom železničara koji je bio uz parkić uz železničku stanicu u Begluku, izgrađene su dve sale – jedna za restoran, a druga za razonodu.
Otvorena je brijačnica u Hotelu “Palas” i nalazila se pored kancelarija hotela.
Posle višemesečne pauze zbog renoviranja, ponovo je bio otvoren užički muzej. Prva grupa koja ga je posetila bila je grupa švedskih sportista. Muzej je tada bio otvoren utorkom, četvrtkom i nedeljom od 9 do 12 i od 16 do 19 časova, subotom je radio od 9 do 14. Organizovane posete je trebalo najaviti ranije.
Ovoga meseca Užični su prodavali, tražili, zahvaljivali se, odricali se: Krsta Ristović je na Carini prodavao imanje od 2 hektara, Veterinarska stanica je nudila motor marke Tomos-Puh. Radenko Đurđević je prodavao kuću sa 5 odeljenja u Krčagovu kod veterinarske stanice. Cica iz Gradske kafane je tražila polunameštenu sobu u samom centru, a penzionerka Gospava Danilović želela da zameni sobu, špaiz i predsoblje u Nišu, za isto u Užicu. Obrad Tomić, zemljoradik iz Gostinice, se zahvaljivao dr Milićeviću hirurgu u užičkoj bolnici što mu je spasao život, a Saja Mitrović iz Užica se zahvaljivala doktorki Ljubinki Bubi Bjelić i babicama iz užičkog porodilišta: “…koje mene i dete spasiše od sigurne smrti”.
Izabrana je sredska izborna komisija u kojoj su bili: Srećko Nedeljković, Miloš Paunović, Vidoje Novitović, Nada Petronijević, Luka Projević, Mihajlo Rebić, Milutin Bulajić, Šukrija Hasanagić, Vitomir Čvorović, Obrad Cvijović, Dušanka Ponorac, Jovo Ostoić, Miloš Kremić, Vladan Žeravčić, Vojo Milovanović, Sreten Cvijović i Ahmo Šećerović.
Raketa je otvorila još jednu liniju Beograd-Užice-Ivangrad. Otvorena je specijalizovana prodavnica šešira “Begej” iz Zrenjanina u ulici Maršala Tita br. 38.
Pokazalo se dobro što su se integrisala Užička ugostiteljaska preduzeća, jer su od početka godine ostvarila prihod od 115 miliona dinara. U opremu je uloženo 13 miliona, kupljen je kamion, izvršeno renoviranje Hotela “Zlatibor” i restorana “Proleće”, u istom periodu prošle 1962. godine preduzeća su se borila sa gubitcima. Trgovinsko preduzeće “Čigota” pustilo u prodaju pasterilizovano mleko u flašicama od pola litra, cena flašice je bila 50 dinara.
Dvadeset četvrtog aprila ugostiteljsko preduzeće Sloga je otvorilo bife restoran na plaži. Rečeno je da će radno vreme zavisiti od raspoloženja gostiju. Užičani ga nešto kasnije prozvaše “Svinjski zaliv”, najverovatnije zbog raspoloženja i tipa gostiju. Roštilj je radio do kasno u noć, a doručak je spremala Gradska kavana. Na glavnoj ulici M. Tita 161 je otvorena nova prodavnica obuće fabrike “Oro” iz Cetinja, koje je po Jugoslaviji tada imalo još 32 prodavnice.
U Krčagovu, predgrađu Užica i na “Zlatiborskom putu” postavljene su pano-table: “Posetite Gradsku kavanu na Trgu Partizana”.
Zbog žalbi građana na ponašanje radnika autosabraćajnog preduzeća “Raketa” organizovan je seminar uz pomoć Turističkog saveza opštine, za lepo ponašanje i kulturniji odnos osoblja prema putnicima.
U bioskopu “Zlatibor” su igrali filmovi: američki “Sve ide u rok službe”, “Avanture Hakleberi Fina”, francuski “Uzde na vratu”, italijanski “Ono je jače od mene”, “Skitnice”. Sem toga bioskop je obezbedio specijalan program za mlade, koji je prikazan u aprilu i maju i to nedeljom u 10 i 12 časova, a ponedeljkom 10, 12 i 15 časova. Bili su to filmovi iz produkcije Volta Diznija “Zemlje i običaji”, pa francusko-italijanska koprodukcija sličnoga žanra, pa diznijeve filmove “Peri” i “Stari Žuća”. Na ovom repertoaru se nalazio i tada veoma poznati film Dejvida Lina “Oliver Tvist”.
U Domu JNA: francuski “Bebet ide u rat”, italijanski “Noć velikog napada”, “General Rover”, francuski “Taksi za Tobruk”, “Beli đavo”, “Minut za ubistvo”, sovjetski “Otarova udovica”, američki “Crni narednik”, meksički “Makario”.
U domu JNA je 8 aprila gostovalo Savremeno pozorište iz Beograda sa predstavom “Svi sveci na groblju”, komedijom Žike Živulović Serafima. Bilo je i veče narodne muzike, u izvođenju ovoga programa su nastupili Radojka i Tine Živković, koji su u Užicu bili posebno popularni. Inače Radojka Živković ušla je u Ginisovu knjigu rekorda, kao profesionalni harmonikaš sa najdužim stažom na muzičkoj sceni na svetu. Sa Radojkom i Tinom su nastupili: Nestor Grbić, Marija Grozdanović, Marija Jocić i komičar-imitator, Ljuba Stojanović.
Odlučeno je da od 1. maja kafana u Velikom parku “Park” bude spremna da primi prve goste. Popravljani su sitniji kvarovi, postavljan je ražanj koji će okretati desni istočnik Ružića česme. Bilo je predviđeno da muzika iz Hotela „Zlatibor” svira svako popodne.
Sloboda je pobedila “Mladi radnik” sa 4:1 u prvenstvu srpske fudbalske lige južne “A” grupe. Igrala je nerešeno sa “Metalcem” iz Valjeva 2:2. Takođe je igrala nerešeno 2:2 sa “Napretkom”. U Priboju pred 3000 gledalaca Sloboda sa Fapom je takođe igrala nerešeno 1:1.
