Када се пре неколико година у Ужицу појавио први багер током градње Трга, Ужичани и они из околине су се окупљали око ограда градилишта и сатима гледали ту моћну машину која је замењивала велики број радника. Кранови и булдожери су већ били “уобичајна ствар”, а кранисте су посматрали као праве хероје. Један од најпопуларнијих краниста тада у Ужицу је био Богомир Вукићевић, радник предузећа “Ратко Митровић” из Чачка, који је тада радио на градњи солитера који се налази преко пута апотеке на главној улици, улаз из Петра Ћеловића, познат у Ужицу као “Болнички солитер”, он је радно време проводио на 60 метра висине… На том месту где је грађен овај солитер била је преко пута апотеке лепа кућа у којој је била једна од Градининих продавница текстила. Нешто даље се градила Пошта и ту је радио још један популарни краниста, двадесетдвогодишњи Лука Ђоковић, који је био и први ужички краниста, радник ГП “Златибор”.
На месту где је некада био ресторан “Бреза”, пре него је пресељен на Главну улицу и још две зграде, у продужетку најављена је изградња зграде у којој ће бити смештен Окружни суд и Окружни привредни суд, као и Окружно јавно тужилаштво. Предвиђено је било да то буде четвороспратна зграда, а у призмљу зграде је предвиђена продавница таксених марака и две телефонске говорнице.
Направљена је зграда за дечији вртић уз Ваљаоничину зграду у Доситејовој улици, једноспратна зграда која је могла да прими стотину деце. У доњем делу зграде су предвиђене дечије јасле за децу до две године, испред су уређивали дечије игралиште. Ту је данас дечији вртић „Бамби“ у Доситејевој 8.
Овог пролећа на пошумљавању у ужичком крају радило је 33.190 основаца, средњошколаца, осталих грађана и војника. Покрет горана је почео озбиљно да се бори са подручјима од 702 хектара нападнутим ерозијом, 117 хектара деградираних шума, 252 хектара раније пошумљених шума где је потребно окопавање, 84 на коме треба да се изврши нега и заштита, а требало је на 48 хектара подићи 30 километара дрвореда покрај путева и 39 хектара паркова, цветњака и зелених површина.
Адаптиран је Дом железничара који је био уз паркић уз железничку станицу у Беглуку, изграђене су две сале – једна за ресторан, а друга за разоноду.
Отворена је бријачница у Хотелу “Палас” и налазила се поред канцеларија хотела.
После вишемесечне паузе због реновирања, поново је био отворен ужички музеј. Прва група која га је посетила била је група шведских спортиста. Музеј је тада био отворен уторком, четвртком и недељом од 9 до 12 и од 16 до 19 часова, суботом је радио од 9 до 14. Организоване посете је требало најавити раније.
Овога месеца Ужични су продавали, тражили, захваљивали се, одрицали се: Крста Ристовић је на Царини продавао имање од 2 хектара, Ветеринарска станица је нудила мотор марке Томос-Пух. Раденко Ђурђевић је продавао кућу са 5 одељења у Крчагову код ветеринарске станице. Цица из Градске кафане је тражила полунамештену собу у самом центру, а пензионерка Госпава Даниловић желела да замени собу, шпаиз и предсобље у Нишу, за исто у Ужицу. Обрад Томић, земљорадик из Гостинице, се захваљивао др Милићевићу хирургу у ужичкој болници што му је спасао живот, а Саја Митровић из Ужица се захваљивала докторки Љубинки Буби Бјелић и бабицама из ужичког породилишта: “…које мене и дете спасише од сигурне смрти”.
Изабрана је средска изборна комисија у којој су били: Срећко Недељковић, Милош Пауновић, Видоје Новитовић, Нада Петронијевић, Лука Пројевић, Михајло Ребић, Милутин Булајић, Шукрија Хасанагић, Витомир Чворовић, Обрад Цвијовић, Душанка Понорац, Јово Остоић, Милош Кремић, Владан Жеравчић, Војо Миловановић, Сретен Цвијовић и Ахмо Шећеровић.
Ракета је отворила још једну линију Београд-Ужице-Иванград. Отворена је специјализована продавница шешира “Бегеј” из Зрењанина у улици Маршала Тита бр. 38.
Показало се добро што су се интегрисала Ужичка угоститељаска предузећа, јер су од почетка године остварила приход од 115 милиона динара. У опрему је уложено 13 милиона, купљен је камион, извршено реновирање Хотела “Златибор” и ресторана “Пролеће”, у истом периоду прошле 1962. године предузећа су се борила са губитцима. Трговинско предузеће “Чигота” пустило у продају пастерилизовано млеко у флашицама од пола литра, цена флашице је била 50 динара.
Двадесет четвртог априла угоститељско предузеће Слога је отворило бифе ресторан на плажи. Речено је да ће радно време зависити од расположења гостију. Ужичани га нешто касније прозваше “Свињски залив”, највероватније због расположења и типа гостију. Роштиљ је радио до касно у ноћ, а доручак је спремала Градска кавана. На главној улици М. Тита 161 је отворена нова продавница обуће фабрике “Оро” из Цетиња, које је по Југославији тада имало још 32 продавнице.
У Крчагову, предграђу Ужица и на “Златиборском путу” постављене су пано-табле: “Посетите Градску кавану на Тргу Партизана”.
Због жалби грађана на понашање радника аутосабраћајног предузећа “Ракета” организован је семинар уз помоћ Туристичког савеза општине, за лепо понашање и културнији однос особља према путницима.
У биоскопу “Златибор” су играли филмови: амерички “Све иде у рок службе”, “Авантуре Хаклебери Фина”, француски “Узде на врату”, италијански “Оно је јаче од мене”, “Скитнице”. Сем тога биоскоп је обезбедио специјалан програм за младе, који је приказан у априлу и мају и то недељом у 10 и 12 часова, а понедељком 10, 12 и 15 часова. Били су то филмови из продукције Волта Дизнија “Земље и обичаји”, па француско-италијанска копродукција сличнога жанра, па дизнијеве филмове “Пери” и “Стари Жућа”. На овом репертоару се налазио и тада веома познати филм Дејвида Лина “Оливер Твист”.
У Дому ЈНА: француски “Бебет иде у рат”, италијански “Ноћ великог напада”, “Генерал Ровер”, француски “Такси за Тобрук”, “Бели ђаво”, “Минут за убиство”, совјетски “Отарова удовица”, амерички “Црни наредник”, мексички “Макарио”.
У дому ЈНА је 8 априла гостовало Савремено позориште из Београда са представом “Сви свеци на гробљу”, комедијом Жике Живуловић Серафима. Било је и вече народне музике, у извођењу овога програма су наступили Радојка и Тине Живковић, који су у Ужицу били посебно популарни. Иначе Радојка Живковић ушла је у Гинисову књигу рекорда, као професионални хармоникаш са најдужим стажом на музичкој сцени на свету. Са Радојком и Тином су наступили: Нестор Грбић, Марија Гроздановић, Марија Јоцић и комичар-имитатор, Љуба Стојановић.
Одлучено је да од 1. маја кафана у Великом парку “Парк” буде спремна да прими прве госте. Поправљани су ситнији кварови, постављан је ражањ који ће окретати десни источник Ружића чесме. Било је предвиђено да музика из Хотела „Златибор” свира свако поподне.
Слобода је победила “Млади радник” са 4:1 у првенству српске фудбалске лиге јужне “А” групе. Играла је нерешено са “Металцем” из Ваљева 2:2. Такође је играла нерешено 2:2 са “Напретком”. У Прибоју пред 3000 гледалаца Слобода са Фапом је такође играла нерешено 1:1.
