Na poziv literarne družine Doma učenika u privredi u Koštici su gostovali užički mladi pesnici: Slobodan Puzarević, Milijana Simić, Margita Rakić, Manojle Gavrilović, Nada Milošević, Biljana Basurović, Miljko Mitrović, Milunika Mitrović i Nenad Ristanović (tad nije bio “Staparski”).
Jedna od najuspešnijh mladih pesnika bila je Milunka Mitrović, mnogo godina kasnije je rekla:
„Sve češće, primećujem kako sa malom zebnjom uzimam u ruke svoj, vremenom prilično načet primerak knjižice Nagrađene pesme, koju su izdale užičke Vesti, negde s proleća 1966. Nagradni konkurs poezije „Tražimo najbolje pesme“, kako i stoji u njenom nadnaslovu, bio je u to vreme svojevrsni kulturni podvig, naročito značajan za nas, koji smo počinjali da pišemo, skladajući prve pesme u srednjoškolskim sveskama, svakako pomalo žudeći za nekom afirmacijom koja prevazilazi školske i druge lokalne listove. Da je ceo ovaj dobro izvedeni poduhvat, upriličen povodom Dana mladosti u organizaciji društvenih organizacija i institucija kulture u ovom gradu, obaveštava nas predgovor uz još neke zanimljive, faktografske detalje. Svoje pesme poslalo je na konkurs oko trista mladih pesnika i pesnikinja iz ove regije (srez Titovo Užice), a među članovima žirija iz kulturno-prosvetnog života grada, ime književnika Slavka Vukosavljevića izazivalo je neslućeni autoritet. Činilo mi se neverovatnim da je izabrao i moju pesmu „Ljubav“ za jednu od ravnopravno nagrađenih, upravo ovaj poznati pisac kultne poeme „Kadinjača“. A bez nje je u tim vremenima bila nezamisliva svečana priredba, recital rodoljubive lirike, niti školska čitanka. Međutim, za druge njegove stihove jedva da smo i znali.“
Zgradu nekadašnje Ženske škole, kasnije pošte, su renovirali, pripala je Bioktošu pošto se pošta preselila na Trg. U Bioktošu su se nadali da će posle adaptacije njihove službe nesmetano i kvalitetnije raditi sa građanima (ova lepa predratna zgrada se nalazila pored restorana “Pariz”).
U bioskopima su igrali filmovi u “Partizanu”: “Tom Džons”, “1000 klarineta”, “Lozinka”, “Trgovina na korzou”, “Zlatni trijunf”, “Uzmi je, moja je”, “Muževi na kongresu “Odmor ratnika”. U Domu: “Zapisi iz Sirakuze”, “Usamljeni su hrabri”, “4 napuljska dana”, “Omikron”, “Baster Kiton general”, “Tarzanova smrt”, “Viridijana” “Pukovnikove avanture”. Ko zna po koji put je Baster Kiton doveo smehom do suza. Bio je jedan od najznačajnijih komičara u istoriji filma, a čovek koji se nikada ne smeje. Gegove je gradio na prividnoj ravnodušnosti. Sa roditeljima, već vrlo mlad, glumio je u vodviljskom pozorištu (1899–1917). Tu je stekao iskustvo u komičnim padovima, bezizražajnom licu i nenametljivom tempiranju. Prvi film Mesarski šegrt snimio je 1917. Kiton je umro ove 1966. godine.
U gradu je ove 1966. često dolazilo do kvarova na liftovima. Neki su više stajali nego što su radili. U preduzeću “Stan” su rešili da bude bolje, pa su sklopili dogovor sa beogradskim preduzećem “David Pajić” da otvore servisnu radionicu T. Užicu.
U sali Doma armije održan je već tradicionalni koncert učenika Osnovne škole Dušan Jerković. Naravno, svake godine je bilo sve bolje i bolje, zahvaljujući Brolu (Miloš Broćić). Ove godine su se pojavili novi talenti; prelepi glas Zorice Marić, koja je otpevala Šubertovu uspavanku, Ljubinka Popović je takođe ostavila utisak svojim glasom. Na kraju je sve začinio Dragan Šunjevarić koji je na trubi izveo Rosinijevu “Tišinu”. Generacije i talenti su dolazili, samo je Brole ostajao danju da približi generacije đaka dobroj muzici, a večerima da u “Gradskoj” zabavlja Užičane, takođe dobrom muzikom.
U Užicu je tada najbolji firmopisac bio Novak Smiljanjić, koji je držao privatnu radnju u ulici Petra Ćelovića 28/1, gde je Kostina kafana “Knjeginja”.
Sloboda je u ovoj fudbalskoj sezoni osvojila prvu pobedu na strani. Pobedila je na stadionu kraj Morave čačanski “Borac” na radost Užičana sa 1:0. Pobedu Slobodi je obezbedio Radivojević svojim golom. Na ovoj utakmici je prisustvovalo 2000 užičkih navijača, koji su oraganizovano autobusima “Rakete” došli da bodre svoje ljubimce.
