Август 1966. године

205

Овог августа Турист биро је набавио два “ИМВ” комбија за своју такси службу. Осим такси службе у оквиру града, возила су се користила и за организоване излете. Ови комбији су били паркирани на Главној улици, испред Турист бироа на Тргу.

Оваква два ИМВ комби буса, прва туристичка, била су паркирана на Тргу испред Турист бироа
Оваква два ИМВ комби буса, прва туристичка, била су паркирана на Тргу испред Турист бироа

“Градина” је отворила нову продавницу мешовите робе, више Хотела “Палас”, на захтев становника овога дела града.

Сигурно најупадљивији догађај о коме се причало месецима било је гостовање, тада најпопуларније српске рок групе, Силуета Зорана Мишчевића. Појавили су се у Ужицу у фолсваген комбију, који је био излепљен плахатама и сликама чланова групе, преко кога је писало “Нон стоп електро шок кроз Југославију”. “Силуете”, београдска рок група, југословенски Ролигстонси, са Зораном Мишчевићем, српским Мик Џегером. То вече у оквиру југословенске турнеје одржали су концерт у Биоскопу “Партизан”. Менаџер им је био млади Градибор Града Вељковић, касније легенда тога посла. Како су се појавили у граду, на главној улици њихове дуге косе до рамена, нарочито Мишчевићева плаво офарбана су иритирале неке прво да их назову четницима, па да им запрете шишањем. Нико их није дочекао од органзатора, па су поприлично времена провели у комбију чекајући. Ипак, прво су стигли обожаваоци са којима су се ипред биоскопа дружили, па тек онда организатор.

Вис Силуете са Драги Јелићем, први с лева
Вис Силуете са Драги Јелићем, први с лева

Да би ипак некако одржао ниво на које су били навикнути посетиоци Биоскопа “Партизан”, један из организације Тоша Ђурић, не пушта посетиоце босе и обучене за плажу, тако да су приморани да отрче кућама да се адекватно обуку. Када је започео концерт у препуној сали, песмом Ролингстонса, доста јаче него што је уобичајно публика навикла, десетак омладинских функционера и њихових омиљених омладинаца су напутили салу, бацајући погледе према онима који треба сутра да известе политичаре како је протекао концерт “Чупаваца под утицајем капиталистичког запада”. А како је било на првом концерту Силуета у Титовом Ужицу? Зоран Мишчевић у свом познатом стилу не стаје на сцени. Бубњар ломи палице и остатке баца у салу где настаје отимање, да покаже да још има снаге ради 30 склекова уз бодрење публике. У току извођења песме “Срећан рођендан желим ти”, први редови се пењу на тада плишане фотеље, дежурни у сали се хватају за главу…

Неко пушта голуба који лети престрављен тамо амо… Директор Бране Јеремић „Ћуран“ неиздржава да гледа “хаос”, одлази из биоскопа… До кулминације долази када Мишчевић пева лежећи на бини, бубњар га освежава прскајући га пивом. У сали почиње скидање… одећа лети на све стране… музика и задовољно вриштање су се помешали, као на концеру Битлса. На крају Мишчевић позива публику да заједно певају… До краја сви заједно певају неколико балада. Задовољена публика тражи по сали своју гардеробу и мирно нестаје у топлу августовску ноћ.

"Силуете" Зорана Мишчевића у Ужицу код Југопетролове бензинске пумпе
“Силуете” Зорана Мишчевића у Ужицу код Југопетролове бензинске пумпе

У просторијама омладинске организације у Друштвеном дому до касно у ноћ су горела светла. Исте ноћи из неких ужичких подрума су се чуле тихо акустичне гитаре, свирајући исте песме које су се те вечери чуле у Биоскопу “Партизан”. Следећих недеља популарност ужичких рок група “Метеори” и “Смак света” расте, али време је да се појави права ужичка велика рок група “Вихори”, који ће купити од “Силуета” појачало Wоh AC – 100 и бити следећих неколико година појам у ужичком крају када се помене рок музика.

Да кажем нешто о групи Силуете. Основани су 20. октобра 1961. године. За њено оснивање пресудан је био филм Весели клуб младих, у коме су наступали Клиф Ричард и бенд The Shadows, због кога су Силуете и добиле тај назив. Чланови оригиналне поставе били су певач и басиста Зоран Мишчевић, ритам гитариста Бранко Глушчевић, соло гитариста Илија Станић, клавијатуриста Зоран Симјановић и бубњар Мирослав Минић Мине. Први већи наступ групе Силуете одржала је у Дому Синдиката на концерту Ђорђа Марјановића 1961. године. Након неколико одржаних наступа у Макарској, долази до распада бенда 1963. године. Зоран Симјановић свој рад наставља у бенду Елипсе, а Илија Станић почиње да окупља нове чланове Силуета. Уз Станића, нову поставу бенда Силуете чинили су басиста Дејан Дуњић, бубњар Јован Мишевић, ритам гитариста Миомир Петровић Крака и клавијатуриста Љуба Ђорђевић.

Флајер ужичке рок атракције ВИС Вихора
Флајер ужичке рок атракције ВИС Вихора

Мада су пре свега свирали инструменталну музику, једно време је у групи певао Томислав Томи Совиљ. Након разлаза прве поставе Силуета, Бранко Глушчевић и Зоран Мишчевић оснивају групу Луталице. Соло гитариста им је био Божидар Плесничар Лари, а ритам гитариста Слободан Михајловић и након победе на београдској Гитаријади на Сајмишту 30. марта 1964. године одлучују да престану са радом. Касније се у тадашњу нову поставу Силуета вратио и Зоран Мишчевић. Први већи наступ под називом Концерт за карикатуру и твист одржали су у Дому културе Вук Караџић. Често су наступали у Дому Омладине, Еуридици, Градском подруму и у Таш кафеу. Томи Совиљ је свом новом бенду 1964. године дао назив Силуете, али му је право на име било ускраћено.

У то време у Београду је свирало преко двеста група и сви њихови чланови су били једнолично обучени и уредно подшишани. Силуете су својом појавом са неусклађеним оделима и пуштеним косама, а понајвише наступима, шокирали тадашњу конзервативну публику. Један од најзначајнијих догађаја на југословенској рок сцени тада била је гитаријада Парада ритма, одржана 9. јануара 1966. године, на којој су наступили сви тада значајнији бендови са ових простора. Силуете су тада први пут наступиле са новим гитаристом Драгим Јелићем. Те године су често наступали у Београду и Загребу на дешавањима која је организовала сликарка Оља Ивањицки…

Биста Милутина Ускококовића у Великом парку
Биста Милутина Ускококовића у Великом парку

У Великом парку 1965. године уз помпезну свечаност је била постављена биста Милутина Ускоковића који је он тако лепо описао. Годину дана касније биста се није могла видети од трња и багрења. Изгледа да је тада било решено да се запусти и Велики парк, као и Соколана. То је био нови рецепт власти да се лакше руши неки објекат, ако се пусти да пропада или запусти простор, да би се нешто ново градило. То је била стратегија борбе против старих и утицајних Ужичана, који нису са симпатијама гледали када нестаје нешто важно и значајно из историје Ужица.