„Ведуте је реч италијанског порекла и значи поглед, видик. Најбитнија ставка ведута јесте перспектива, којом се остварује привид просторности и стварности приказа. Ведуте представљају жанр пејзажног сликарства који се развио у Фландрији, почетком 16 века. Холандски сликари су у 17. веку развили палету препознатљивих градских мотива и пејзажа равница, како би удовољили захтевима богате средње класе. Касније су ти призори постали стандардни сликарски мотиви. Венеција је средином 18. века била центар ведутиста.“
У Градској галерији 14. маја 2014. одржана је изложба “Насеља и грађевине прошлости”. Поставку су чинила дела југословенских уметника 20. века, ведута из Уметничке збирке Српске академије наука и уметности: Паје Јовановића, Уроша Предића, Стојана Аралице, Александра Дерока, Божидара Јакаца, Недељка Гвозденовића, Ивана Радовића, Зоре Петровић, Љубице Сокић, Петра Омчикуса, Светислава Страла, Ђоке Миловановић, Мила Милуновића, Тодора Стевановића, Владимира Филаковца, Боже Илић, Љубомира Ивановића, Лазара Личеноског и других.
