Užice je u oktobru i novembru 1944. godine izdržalo dva veoma teška bombardovanja, od kojih je poginulo više od sto Užičana, a grad teško stradao. Međutim, eskadrile koje su napravile ovu nesreću nisu bile Nemačke, bile su “prijateljske” savezničke. Užičani su ovog puta sklanjali i bežali od “Spitfajera” i “Liberatora”.
Prvo bombardovanje se dogodilo 14. oktobra 1941. godine, kad su u Užicu boravili partizani. Avioni su se pojavili na istoku iznad Sekulića brda, Užičani su pomislili da su nemački avioni, pa su preplašeni počeli da beže u skloništa. Neki su na trupovima i krilima razaznali angloameričke, savezničke oznake, neki su počeli da se raduju i ostali na ulici i time napravili veliku grešku. Nadletevši grad, avioni su počeli da istovaraju bombe… Kada su avioni zamakli za Bioktoš na ulicama, prekrivenim izlomljenim crepovima i staklom, ostalo je 29 leševa Užičana.
“Kada prolazim svojom ulicom, danas Vidovdanskom, uvek se setim bombardovanja 1944. Jedna velika bomba pala je posred nje i napravila čitav krater u koji je mogao stati čitav švapski kamion. Od eksplozije, sa naše kuće spao je krov i raznet je zid do ulice. Moji roditelji su bili u podrumu i ostali su nepovređeni”. Sećao se jednom prilikom, stari Užičanin profesor Konstantin Mijo Petrović. Tada je bomba pala i na kuću poznatog užičkog kožara Mija Aćimovića Ledera u Jazovima i potpuno je uništila. Na sreću, on se sa porodicom nalazio kod rodbine u Dubu, kod sveštenika Stevana Melentijevića. Užičani iz ovoga dela grada krili su se ispod obližnjih železničkih i drumskog propusta.
23. novembar 1944. godine iznenada se čuo zvuk sirene za vazdušnu opasnost. Poučeni prethodnim iskustvom, kada je Užice bombardovano 14. oktobra, oni Užičani što se nisu povukli sa partizanima su se sklonili, najviše njih u železničke tunele prema Rajskim otocima… Tada su saveznički avioni bacili nekoliko stotina bombi i najviše razorili deo grada pored Tkačnice, gde su bile locirane nemačke jedinice i magacini. Takođe su srušili železničku stanicu u Begluku, gde se danas nalazi železnički muzej i Restoran “Ćira” i razorili ložionicu i vodotoranj pored nje. Saveznici su ovoga puta imali tačno obaveštenje gde se nalaze Nemci i samo su taj deo grada gađali.
Na mestu gde se nekad nalazio TV5, u ulici Cara Lazara 7, bio je jedan od nemačkih magacina i tu je poginulo dvadesetak nemačkih oficira i vojnika. Dok je u ovom delu Užica zemlja podrhtavala na Žitnoj pijaci, gde je današnji centralni Gradski trg, nisu ni prozori popucali. Saveznici su imali nameru da sruše železniški most ispod Staroga Grada, da bi sprečili Nemcima odstupnicu železnicom, ali nisu uspeli…
Bombardovanje 14. oktobra bilo je najstrašniji dan za Užičane, posle eksplozije u trezorima 1941. godine ili bitke na Kadinjači, tokom Drugoga svetskoga rata.
