Na ulazu u selo Ljubiš iz pravca Vodica smeštena su domaćinstva Dacovića. Pored Pećinara, Smiljanića, Ršumovića, Žunića, Joksimovića i ovo je poznata familija Zlatiboraca ljubiškog porekla.
Veselin i Radojka Dacović su polovinom 20. veka novo ognjište osnovali u Užicu na Donjoj Pori (iznad Kamenog korita). Svoje porodične kuće tu su izgradili tri njihova sina Boško, Đorđe i Vojo. Najstariji od njih Boško bio je jedan od osnivača Namenske idustrije “Prvog Partizana”.
Uvek se rado vraćao svom Ljubišu, gde je proveo i svoje poslednje penzionerske dane. Na dnu svog imanja do regionalnog asfalnog puta, baš na mestu gde je voda vekovima izvirala, on je osamdesetih godina prošlog veka podigao česmu, da se putnik namernik malo okrepi i odmori. Na česmi je uklesano “Boškova voda”, i osta Boškova.
Pronicljiv i preduzimljiv, Boškov sin Aco je sa svojom porodicom osmislio je i oživotvorio izletište, koje je danas posećeno zbog dobre domaće kuhinje, zbog skijališta i kupališta, zbog malog mlina i brašna mlevenog u njemu, zbog dobre izvorske vode, a voda je Boškova…
