“Знам да су вам мисли у Енглеској, главе у Русији, али су вам задњице овде, а у мене је кобац. Узмите се у памет”. – Божидар Јаворски.
Пре Другог светског рата био је трговац и зеленаш. Рођен је 1910. у селу Брезови, у околини Ивањице. У војсци Краљевине Југославије био је наредник. Након Априлског рата наставио је да делује у свом крају и прогласио себе војводом Јаворским. Оптужен је за велики број пљачки у Моравичком срезу током 1941. Лета исте године је приступио четничким одредима војводе Косте Миловановића Пећанца. Учествовао је у разбијању главнине партизанских снага и битци за Нову Варош 1941.
Ужице за Немце није било много интересантно. Било је као слепа улица. Даље од Златибора није било пута. Окупатору је било најважније да обезбеде важну пругу од Београда до Скопља. Двадесет првог септембра немачки окупатор се повукао из Ужица оставивши га на управу четницима свога сарадника Косте Пећанца – Радомиру Ђекићу, Божу Јаворском, Манојлу Кораћу тј. Недићевим жандармима. Тај улазак Пећанчевих четника у град је забележио својим фотоапаратом Станиша Дебељевић власник “Фото Холивуда”. Објављујем једну од тих фотографија на којој доминира својом висином четник Ђекић, са његове леве стране је Божо Јаворски.
Са Златибора тада у град силазе команданти златиборских партизана Слободан Секулић, Љубодраг Ђурић и Владан Росић. Траже од Ђекића, Јаворског и Кораћа да им предају град. До споразума није дошло. Партизани 23. септембра припремају напад на Ужице. Сутрадан 24. септембра наслућују да се нешто спрема, Немци из авиона бомбардују град, мада у њему није било партизана. Због бомбардовања из Ужица се повлаче Пећанчеви четници, претходно узимају из Народне банке милион динара у ситним апоенима. Јаворски одлази у свој родни ивањички крај.
Муслиманска милиција је неколико пута у току 1941. и 1942. године прелазила планину Јавор, и некадашњу српско-турску границу, пљачкала подјаворска села, чинећи при том бројне ратне злочине, пљачкајући и палећи куће, силујући жене, и одводећи и жене и децу у робље, а старце убијајући. У једној од тих акција, дошли су у село Бела Црква, 12 км од Ивањице, и на Божић 1942. године, упали сеоску Цркву, убили сеоског свештеника усред Литургије, као и велики број верника, међу којима су биле и две рођене сестре Боже Јаворског. Убрзо је уследила освета. Двојица четничких војвода, Божа Јаворски и Вук Калаитовић (легализован код Недића), предузимају низ осветничких акција, и за две ноћи спаљују 36 муслиманских села, а на крају, најекстремније муслиманско село у Рашкој области, Кладницу, које се налази испод планине Јавор, на путу Сјеница-Ивањица. Ту је разбијена главна посада ханџар милиције, а њихов вођа Хасан Звиздић се у задњем моменту спасио и побегао. Од тада, муслимани никада више нису смели да пређу планину Јавор, а народ овог дела Западне Србије је сачуван од покоља.
У току устанка у Србији 1941. Јаворски се држао се по страни и укључио се тек када је избио сукоб између партизана и четника. Ипак, био је на страни монархиста. Локални одреди обе устаничке војске су направили соразум о његом стављању под команду Драгољуба Михаиловића како би се избегао сукоб. Текст Споразума:
„Обзиром на односе између одреда Божидара Ћосовића ‘Јаворског’ и партизана, сагласили смо се да се од стране партизанских одреда прекине оружана акција против ‘Јаворског’, у року од 24 сата, а за даљих три дана, закључно са 4. новембром 1941. године, ликвидираће се питање ‘Јаворског’, пошто је изјавио да жели да приступи четничким одредима Југословенске војске који стоје под командом Драже Михаиловића. (…) За случај да одред Боже ‘Јаворског’ не буде примљен у четнички одред Југословенске војске и да се не стави под четничку команду у Срезу моравичком или да поједини или цео његов одред изврше неки напад на партизане, Моравички четнички одред ће се одмах ставити у контакт са партизанским одредима и командом ради заједничке акције против ‘Јаворског’ и његових људи.“
Споразумом локалних партизана и четника гарантовано је да ће Божа Јаворски бити потчињен четничким одредима Југословенске војске који стоје под командом Драже Михаиловића. Тог дана када је потписан споразум о преласку Јаворског у ЈВО, четници Драже Михаиловића и Боже Јаворског су напали партизане у Ивањици. Овај напад је био део општег четничког нападу на Ужичку републику.
Ипак, ЈВуО га је касније због ратних злочина и пљачке осудио на смрт. Оптужен је да је физички злостављао угледне домаћине и трговце те да је у руднику антимона у Лису опљачкао касу и присвојио два аутомобила. Његову активност су пратиле и немачке обавештајне службе и Гестапо. 4. јуна 1943. је ухваћен од стране припадника Моравичке бригаде ЈВуО поручника Катанића. Стрељан је заједно са својим братом Момчилом. Проглашен је за ратног злочинца.
И поред свих лоших ствари које је чинио Јаворски са својим четницима, народ ивањичког и нововарошког и ужичког краја је сачувао сећање на Јаворског, због спашавања српског становништва од муслиманске ханџар дивизије. Легенда о њему и данас живи у Западној Србији.
