Браћа Јечменица

3174

Породица Јечменица је пореклом из златиборског села Доброселица. Крајем XIX века у селу Дријетањ, где се доселила једна грана ове породице, родио се Радосав Јечменица. Бавио се земљорадњом, а по повратку из Првог светског рата изучио је опанчарски занат. По рату се оженио са Стојанком Ћитић. Добили су кћерку и три сина.

Миливоје Јечменица – Јечак рођен је у Дријетњу 1919. године, Милена 1922 године, а Милосав 1924.године. По доласку у Ужице 1926. године, родио се најмлађи син Рајко Јечнемица (у купљеној кући на плажи).

Јечменица са Титом (фото Мишо Познановић)
Јечменица са Титом (фото Мишо Познановић)

Миливоје је био студент правног факултета у Београду. Душом се предао покрету и револуцији и један је од главних организатора устанка 1941.г на Златибору. Миливоје је био командант партизанске Команде места Чајетина, а потом комесар Друге златиборске чете.Када је напунио 22 године, погинуо је у борби код Љубовије 27.11.1941.

Милосав – Лосо Јечменица организовао је ужичку омладину за устанак. По формирању Друге пролетерске бригаде и после прве успешне акције на Борикама, група храбрих бораца добила је задатак да извиде терен због гомилања четничких снага на овим просторима. У дневнику Народног хероја Луна забележено је да су 17. марта 1942. године ови борци заробљени и после неуспешног бекства заклани и бачени у Дрину. Отац Радосав и млади Рајко били су заробљени и одведени на Бањицу.

Браћа Миливоје и Милосав нису заборављени. Од 29.октобра 1976. Четврта основна школа носила је име Браћа Јечменица. И Рајко је врло млад започео свој политички рад. Био је члан ЦК СК Србије и члан председништва Југославије. Био је председник савезне Комисије за заштиту уставног поретка. Један од ретких Ужичана који је радио у уском кругу Титових сарадника. Ова фотографија подсећа на браћу Јечменице.