ЧИЗМЕ
Љубомир Симовић
Видим да имаш првокласне чизме!
Не памтим кад сам видео такве чизме!
То су чизме од најбољег бокса!
Не само из неке јесење суснежице:
у тако добро грађеним чизмама
човек би се и из потопа вратио сув!
То су заиста праве државне чизме!
Погледај само како су потковане!
То није само обућа, то је оружје!
Кад си обувен, ти си и наоружан!
Нема тога пред чиме ће устукнути
човек обувен у тако моћне чизме!
Ти на тим дебелим ђоновима стојиш
као кула на темељима!
Не само блато, макадам и снег:
те велелепне чизме газе све!
Газе прсте, газе зубе, газе уста!
На ђоновима разносе брашно и крв
Зар се никад ниси запитао
зашто су те главари изабрали?
И зашто су ти обули те чизме?
Зар зато да штитећи њихове гузове,
шутираш и разбијаш наше главе?
Главе као лубенице и тикве?
Главе као земљане ћасе и лонце?
Зар се никад ниси запитао
да те чизме нису од камена,
а газде те шаљу преко воде?
Да ли си се икад запитао
да ли ћеш успети да изујеш те чизме?
Зар их се нећеш никада ослободити
и, бацивши их далеко у трње,
бос и ослобођен поћи према реци,
бос и ослобођен кроз пчеле и цвеће,
бос и ослобођен кроз белине снега,
белих рада, облака и оваца?
Докле мислиш да стигнеш у тим чизмама?
Зар ћеш обувен у крваве чизме
лећи у земљу, крај босих отаца?
“(…) Тако сам, између осталог, рекао нешто о месту и судбини уметности у политичким сукобима. При том нисам био далеко од уверења да политика, најчешће, покушава да цело друштво, и сваког појединца, а не само уметност, претвори у оно што јој највише одговара: у „блато које се не сећа“. Кад обавља тај посао, политика обува чизме.”
Љубомир Симовић
“Ипак, код чизме гланцане тексасом,
код леве, често се види букет цвећа.
Лева, лева…
Споре се носиоци левис, лее, рифле…
чији је рад био пресудан.”
Драган Р. Филиповић
