У Курлагиној 6 отворен је Клуб пензионера. Најзаслужнији је био Драгољуб Гогић, који се побринуо да пензионери добију солидан простор. Сем пензионера у овај клуб су свраћали и остали да попију кафу са ратлуком, добром ракијом, да прочају новине.
Урађен је пројекат тунела испод Доварја, али тунел никада није прокопан. Отворена је бензинска пумпа поред Севојна.
У Ужичком крају тада је било укупно 141 лекар, један лекар на 2.754 становника. Стоматолога је било 18 и они су били најоптерећенији од свог медицинског особља.
Савет за културу Скупштине општине је одржао седницу. Прву су морали да откажу три дана, због недостатка кворума. На седници су присуствовали представници школа, омладинске организације, СУП-а и дугих који су заинтересовани да у граду буде мање изгреда. Највише се разговарало о изгредима у биоскопу “Партизан”. На окупу су били сви сем оних о којима се расправљало, представника биоскопа. Осим разговора о биоскопу “Партизан“, донете су још неке одлуке. Предата је и имовина КУД Алекса Дејовић које више није постојало.
На основу писма Александра Спасојевића, стручног сарадника на истинтуту друштвених наука у Београду, у коме се указује на уништење хидроцентрале у клисури под тврђавом у Ужицу, донета је одлука да се хидроцентрала стави под заштиту, јер је једна од првих у Србији.
Крај децембра ове године је другачији. Осми конгрес Савеза комуниста Југославије се одржавао у Београду… Тих дана су Ужичани су били уз радија и телевизоре и пратили седницу чекајући крајње одлуке.
Ужичке кафане су почеле припреме за дочек нове 1965. године.
У овој 1964. од догађаја који су се догодили у земљи и свету, о којима су Ужичани сазнали преко медија и дискутовали, могу истаћи ове:
У јануару је Путнички воз из Пожаревца налетео код Јајинаца на брзи воз из Ниша, који се непредвиђено зауставио, било је 66 мртвих и 157 повређених. Појавило се прво издање „Црвене књижице“, цитата Мао Це Тунга, Ужичани су се сложили да су цитати у фазону ужичке изреке „куд год се окренеш дупе ти позади“. Доста се разговарало о Зимској олимпијада у Инзбруку у Аустрији, инвазији Битлса на Америку, несташици електричне енергије због суше, победи Клеја над Листоном у боксерском мечу за светског првака. О порасту цена хране које су поприлично порасле. Жене су доста причале о венчању Ричарда Бартона и Елизабет Тејлор, као и о новоотвореном тунелу „Велики Свети Бернард“ између Швајцарске и Италије. Напредни Ужичани су били одушевљени оснивањем Европске организације за истраживање свемира ЕСРО, касније је то ЕСА и најави ИБМ за породицу маинфраме компјутера ИБМ Сyстем/360.
Ужичанима није било свеједно када су читали о Великом земљотресу на Аљасци – магнитуде 9,2, другим најјачим забележеним. Цунами који је изазвао, побио је неке људе чак у Кресент Ситију у Калифорнији, који се налази на надморској висини од 13 метара. Нешто касније догодио се земљотрес код Славонског Брода, троје мртвих, разарања на истоку Славоније, што је појачало страхове.
Крајем марта ове 1964. појављује се Радио Каролина, прва пиратска радио станица у Енглеској, која је програм емитовала са брода. Љубитељи рокерола и у Ужицу су уз радио Луксембург сада имали још једну станицу за ноћно слушање на средњим таласима, који су се губили и долазили… Када данас слушамо архивске снимке Радио Каролине, откријемо да њени рани програм и данас звуче бледуњаво, сметено и аматерски. Али, за тадашње време, за урбане младе целодневни музички радио био је право откриће. Није било музичких шоу програма у којима гомила бенџо бендова упропашћава актуелне поп хитове. У пролеће 1964, Каролина је имала више слушалаца него цела BBC мрежа!
На Радио Каролини смо чули да су Ролингстонси објавили дебитантски, истоимени албум. Петорица момака свирају блуз. Нису једини који свирају блуз у то време, али су сасвим сигурно једини који то раде тако добро. Прва ауторска песма коју је бенд објавио, Tell Me, налази се на другој страни ове плоче. Још тада, те давне давне 1964. године, у тој балади двојца Jagger/Richards налазимо оно што су њихове ауторске ствари имале током ових година. Мик пева, Брајан и Кејт свирају гитаре, Bill Wyman свира бас, бубањ Charlie Watts, а клавир Ian Stuart – Камење је почело да се котрља..
Ове године се појавио Мугов ситисајзер. Сви које је ухватила Битлманија били су одушевљени што Битлси држе првих пет позиција на Билборд Топ 40 синглова у Америци (Can’t Buy Me Love, Twist and Shout, She Loves You, I Want to Hold Your Hand и Please Please Me). На радио Луксембургу и Каролини чули смо да су The Beach Boys – „Дечаци са плаже“ издали „I Get Around “. Као и о сукобима између енглеских омладинских банди Модса и Рокерса на приморју, које су доводе до моралне панике у медијима.
У Ужицу се доста времена дискутовало о Петом конгресу савеза синдиката. Како је Тито позивао раднике да изврше притисак на владу, како би остварили своја права – отворено подстицање на обуставе рада. Разговарало се о великој пљачки воза у Енглеској за коју је њих седам добило затворске казне од 30 година. Како је Стате Департмент објавио да је у зидовима америчке амбасаде у Москви пронађено преко 40 микрофона. Како је у Љубљани затворен часопис “Перспективе”, као и о томе су ухапшени Томаж Шаламун и Јоже Пучник због текстова Критике бирократије, самоуправљања и заговарања вишепартијског система. Педест седам писаца је потписало петицију, бунили су се и студенти, како је први пут после десет година неко ухапшен на овакав начин. У то време у Словенији су учестали и раднички штрајкови, што је у комбинацији са интелектуалним врењем могло бити веома незгодно за актуелне политичаре… На другој страни догодила се Резолуција Савезне скупштине СФРЈ, која се залагала за већу слободу радних организација и самоуправних тела од политичке интервенције, али је постојала подела у СКЈ између присталица командне економије и тржишне.
Пратили смо и чекали да буду приказани филмови у биоскопу “Партизан”, који су снимљени током 1963. године, били су то: Америка, Америка, Клеопатра, како је освојен Дивљи запад; љиљани у пољу, Том Џоунс… За најбољи филм је проглашен Том Џоунс, укупно четири награде од десет номинација. За најбољи страни филм је изабран Фелинијев 8½, а Сидни Поатје је био први црнац који је добио Оскара.
И Старији и млади Ужичани, па и нека деца, пратили су догађаје са Светске изложбе у Њујорку. У томе су много помагали они који су пртаили стране новине, које су стизале у ужичку библиотеку, али и у књижару „Нолит“, као што су енглеска новина Daily Mirror (Дејли Мирор). Тако смо сазнали да је Амерички председник Линдон Џонсон пресекао свечану врпцу на америчком Савезном павиљону, који се отворио у склопу њујоршке Светске изложбе 1964. У то време је потписао и Закон о људским правима, по коме су забрањене главне форме дискриминације црнаца. Светска изложба у Њујорку 1964. угостила је 51 милион посетилаца и упознала их са бројним технолошким иновацијама и предвиђањима. Данас, из ове временске перспективе, нека од ових предвиђања су остварена у тој мери да представљају део свакодневице – као тражење информација од компјутера, док су друга – као што су колоније на месецу, остала далеко од стварности.
Вожња железницом “Футурама 2” била је најпопуларнији експонат на Светској изложби 1964. Ту су били и аутомобили са компјутерским навођењем, који јуре друмовима без застоја и гужве, и машине које ласерским зрацима просецају пред собом трасу кроз прашуму, а за собом остављају асфалтиране путеве. Као будуће средство личног превоза демонстрирани су ракетни појасеви, чија је употреба, међутим, ипак остала ограничена првенствено на СФ филмове.
Садашњи Скајп је уствари далеки потомак “Сликофона” са Светске изложбе 1964. На изложби су први пут представљени и телефони код којих се број бира притиском на дугме, а не окретањем бројчаника телефона. Персонални компјутер, данашњи главни извор свих информација у павиљону ИБМ-а, посетиоци су у компјутер – који је у то време још представљао справу велику попут ормана са мноштвом лампица и електрода и у власништву неке велике корпорације – могли да убаце картицу са исписаним датумом, и да добију другу картицу, са значајним догађајима од тог датума. На павиљону информатичке компаније НЦР компјутер је одговарао на питања из области природних наука, или је давао рецепте из кувара.
У Дизнијевом павиљону “Мали свет”, главна атракција је била роботичка анимација – ликови који се понашају као живи, осмехују се и трепћу. Било је то први пут да су се милион људи сусрели са нечим што може да се опише као роботика, која је данас дубоко продрла у све сфере живота, а нарочито индустрије. На изложби је представљен и “Форд Мустанг”, који је убрзо затим пуштен у продају као “аутомобил из снова”. Исте године, продало се 400.000 а до данас чак 9 милиона комада овог аутомобила, који се још увек производи. Заиста на њујоршкој Светској изложби ове 1964. приказан је значајан део техничких достигнућа 21. века у коме данас живимо.
Први Форд мустанг у Ужице је довезао негде 1968. Пујдовац, Добривоје Антонијевић Доца и око њега су се дуже време окупљале групе Ужичана. Једном ме је провозао у њему, што је за мене био велики догађај. Сећам са да је био црвене боје и то је био први аутомоби кабриолет у коме сам се возио. Возили смо се Златиборским путем до новоизграђеног Хотела „Палисад“ на „Партизанским водама“, где је Доца попио виски, а ја тада новину у СФРЈ Кокаколу, што је такође био доживљај за једног шеснаестогодишњака.
Насер и Хрушчов представљају прву секцију Асуанске бране. Ове године почиње премештање храма Абу Сирмбел. Абу Симбел је локалитет два храма која је саградио Рамзес II на левој обали Нила у јужном Египту поред данашње суданске границе у 13. веку пне. Храмови су урезани у стену. Откривени су 1813. године. Обзиром да је изградња Асуанске бране угрозила храмове, они су исечени у блокове и поново реконструисани на 65 м вишем нивоу. Акцију је водио УНЕСКО. Сада се Абу Симбел налази на језеру Насер.
Отпочели радови и на изради загата прве фазе градње бране хидроцентрале у Ђердапу. Председници Југославије и Румуније, Јосип Броз Тито и Георге Георгију Деж присуствовали постављању камена темељца за хидроелектрану Ђердап, у југословенском месту Сип и румунском Гура Ваји. Тада је процењено да ће градња коштати 400 милиона долара.
Умро је индијски премијер Нехру, кога смо ми у ужичким основним школама највише „жалили“, а у исто време су нас обавестили да је председник Тито у посети СССР. Наравно нас малене ништа од овога није интересовало, али је таква политика била. Нас је интересовала Битлеманија: у Лондону приказан филм A Hard Day’s Night. А Боб Дилан посетио Беатлесе у њиховом њујоршком хотелу, показао им је марихуану што сам сазнао пред крај шездесетих година.
„Маторе“ је интересовало што је Савезна скупштина дононела одлуку, “пољопривредну резолуцију”: цене производа би требале бити слободно формиране. Затим, поскупљење у СФРЈ: хлеб и брашно 24%, струја 20%, угаљ 10%, шећер 28%, уље 12%, млеко 7,5%; речено је да ће бити повећане плате и породични додаци. Матори су причали и о томе како се Винстон Черчил након 64 године повлачи из британског Парламента. Како Савезно и Привредно веће Савезне скупштине препоручују мере за заустављање овог ланчаног повећања цена, започетог у јулу, делимичаним повратаком административних цена, уместо тржишних. Доста се расправљало о новом закону о набавци, држању и ношењу оружја. Тада је у СФРЈ имало 220.000 дозвола за оружје, а процењивали су да их има укупно пола милиона. Ужичане је посебно обрадовало Савезно извршно веће, које је усвојило нацрт закона којим би било дозвољено отварање малих приватних ресторана.
Затим су „маторци“ са великим итересовањем пратили Другу конференцију несврстаних одржаној у Каиру.
Од културних догађања се доста причало о Филмском фестивалу у Пули, на коме је Велику златну арену добио филм “Службени положај”.
Оне посебне најрадозналије Ужичане који су пратили науку посебно је обрадовале информације како Ranger 7 шаље прве детаљне фотографије Месечеве површине, пре него што падом постане прва америчка летелица на Месецу. Како је лансиран амерички сателит Suncom 3, први комуникацијски сателит у правој геостационарној орбити, преносиће ове 1964. Олимпијске игре 1964 у Токију. На њима је Југославија освојила пет медаља: две златне гимнастичар Мирослав Церар и рвач Бранислав Симић, једну сребрну су освојили ватерполисти и две бронзане Мирослав Церар и рвач Бранислав Мартиновић. Како је Основан Интелсат, међувладина организација за комуникационе сателите. Радозналци су се чудили како операцији Sea Orbit у којој је америчка нуклеарна поморска јединица, носач авиона USS Enterprice и два разарача, полазе на пут од 49.190 км за 65 дана без допуњавања горива. Сазнали су да је лансиран: први метеоролошки сателит из америчког програма Нимбус, као и први совјетски – Метеор. Ове године је лансиран Восход 1 са тројицом космонаута, који су се већ сутрадан приземљили…
Из специјализованог часописа који се бавио филмом „Филмске новине“ Ужичани су сазнали да је у Италији приказан филм “За шаку долара”. Да је снимљена прва епизода ТВ серије Градић Пејтон чијих, 514 епизода снимљених до 1969. ће остварити у СФРЈ изузетну популарност. Да је одржана премијера Голдфингер-а, трећег Бондовог филма.
Од догађања који су обележили ову занимљиву 1964. издвојићу ради потпуније хронологије и ова догађања која су заинтересовала Ужичане: Никита Хрушчов разрешен свих партијских и државних функција; Мартин Лутер Кинг добио Нобелову награду за мир. Пуштен је у рад нафтовод Дружба, најдужи на свету, који допрема совјетску нафту земљама СЕВ-а (Савез за узајамну економску помоћ, обухватао је социјалистичке земље источне Европе и неке из Азије). Кина извршила прву нуклеарну пробу, била је то уранијумска бомба од 22 килотона у Лоп Нору. На Авали се срушио авион са совјетском војном делегацијом – 18 мртвих. Догодила се велика поплава у Загребу у којој је поплављена трећина града, погинуло 17 људи. Праћени су избори у САД: председник Џонсон победио републиканца Голдватера. Затим се чуло да су су 57 грађана Источног Берлина побегло кроз тунел у Западни Берлин.
А онда се догодила та трагедија за коју је речено да је трагична и за Ужице. У саобраћајној несрећи код Лазаревца погинули су Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа Србије, Светолик Лазаревић, председник једног већа Скупштине Србије и њихов возач Милорад Ломић; повређени су Олга Живковић, посланик и Љубомир Мијатовић, секретар за трговину.
Од веселијих догађања интересовање је изазвао Ђорђе Марјановић, који је на концерту у Дому синдиката добио “Златни прстен” часописа “Свет”, као најпопуларнији певач.
Потписан је Београду уговор између владе САД и СФРЈ о образовној и научној сарадњи – Фулбрајтов програм, први такав споразум са комунистичком земљом.
Хваљена је одлука да се имена фудбалских судија у Југославији држана у тајности до утакмице, како би се спречио притисак од стране клубова и навијача.
У новембру Управа државне безбедности, омрзнута УДБА, променила је име у Служба државне безбедности. Отворен модеран пут од Ниша до бугарске границе. Пажњу је изазвао Савезни уставни суд СФРЈ, јер је поништио један владин пропис као неуставан – први пут после рата.
Затим је у Београду одржан Осми конгрес СКЈ – први пут после рата се говори о националном питању: “погрешно је мишљење да су нације… преживеле и да треба стварати јединствену југословенску нацију, што је израз бирократског централизма и унитаризма”, али и “такође треба одлучно сузбијати… стварање вештачких баријера” Наговештај економске реформе, критикувани су “административно мешање политичких фактора у друштвену производњу”. “Либерали” су наметнули три тачке: слободније тржиште, јачање самоуправљања и укидање административног мешања у привреду. Други су сматрали да су либералне идеје одбачене, у смислу борбе идеја у партији. Ипак, удаљеност од остатка источне Европе остаје “огромна”. Надметање између Ранковићевог демократског централизма и Бакарићевог самоуправљања, у новом Извршном комитету преовлађују централисти.
Светска банка позајмљује Југославији 70 милиона долара за железнички систем, електрификацију три главне линије, камата 5,5% годишње, отплата 25 година. Ове године је Бранко Пешић постао градоначелник Београда.
Од културних догађања који су дотакли Ужичане, вреди напоменути то што је у Грчкој приказан филм “Грк Зорба”. Изашли први број часописа “Базар” као и први број “ТВ Новости”. Да је отворена нова зграда београдског позоришта Атеље 212 у Лоле Рибара (Светогорској). Отворен је Дом омладине Београда који ђе бити веома зналајан за српску рок сцену.
Прошло је 60 година од емитовања прве тв серије која је снимао ТВ Београд, звала се „Сервисна станица“ из 1959. године. Серија је снимана и емитована уживо. У главним улогама су Миодраг Петровић Чкаља и Мија Алексић, којима је после тих улога уследила изузетна глумачка каријера. Серија је пратила живот Јордана и Раке, као и њихово стално међусобно надметање, како на послу тако и ван њега. Због велике популарности снимана су три филма који представљају наставак серије. Године 1961. су снимани Срећа у торби и Нема малих богова. Чкаља и Мија били су најпопуларнији глумци и у Ужицу ове 1964. године. Трећи филм “Сервисна станица” сниман је 1966. године.
Ове 1964. су се родили многи који су на разне начине дотакли Ужичане, између осталих највише: Николас Кејџ глумац, Мат Диллон глумац, Бриџет Фонда глумица, Расим Љајић политичар, Горан Каран певач, Оља Бећковић новинарка, Бобан Марковић трубач, Лени Кравиц рок музичар, Дан Бруан писац, Еди Рама премијер Албаније, Саша Лошић фронтмен Плавог оркестра, Сандра Булок глумица, Зоран Костић Цане, фронтмен “Партибрејкерса”, Дино Дворник певач, Моника Белучи глумица, Ана Гавриловић суоснивач Удружења Ужичанствено, Ђорђе Давид музичар глумац, Диана Кралл џез-пијанисткиња и певачица, Млађан Динкић бивши политичар и економиста.
