Добровољац Благоје

ДОБРОВОЉАЦ БЛАГОЈЕ

У ратној документацији Благоја Тошића записана је штура констатација: “У 4. чети, 2. батаљона Добровољачког одреда за одликовање предложен за храброст и пожртвовано држање у свим борбама од 1912-1918. године”. На први поглед ова реченица делује као обичан стереотип, али није тако, она даје значајне податке о поменутом ратнику. Само су проверени јунаци могли бити у саставу ове елитне јединице српске војске. Када би се после тешких борби њихов број драстично смањио, командант је по српским пуковима вршио одабир најбољих ратника. Према томе, сама припадност Одреду, давала је сваком појединцу легитимитет јунака.

Тошић Б. Благоје
Тошић Б. Благоје

Тошић је учествовао у свим борбама од Куманова до пробоја Солунског фронта, никад није тражио поштеду, никад није био на боловању, чак ни кад је код Лесковца контузован од експлозије бугарске гранате. Увек је био присутан тамо где је било најтеже, где се грудима дочекивао челик и бајонет. Заустављао је најезде потуљеног непријатеља на Брегалници, отварао врата отаџбине на Кајмакчалану, без страха јуришао на крваву Сиву стену, Црну чуку, Груниште…

А да се и међу таквим јунацима истицао, доказује Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима, Споменица за Балканске ратове, Албанска споменица, Споменица 1914-1918 и енглески Орден Краља Ђорђа III реда.

Резервни пешадијски наредник Благоје Тошић рођен је 18. јуна 1883. године у златиборском селу Мокра Гора. Као земљорадник је живео на малом и незиратном земљишту својих сиромашних родитеља, оца Борисава и мајке Милисаве. Стицањем пунолетства, отишао је на одслужење војног рока, од 5. маја до 5. новембра 1905. године, у 3. чету, 2. батаљона IV пешадијског пука. Као ратник те јединице отишао је у Балканске ратове, али је током рата прешао у Добровољачки одред.

После завршеног рата вратио се у Мокру Гору, на свој мали посед од 30 ари окућнице, 70 ари зиратне земље и 1,50 хектар ливаде и пашњака. Оженио се Милицом Бјелић, са којом је имао синове Видоја и Стевана и кћерке Радованку, Милисаву, Надежду и Вукосаву.

Умро је 1941. године у Мокрој Гори.