Godina je 1946. na jesenjem prvenstvu Srbije u fudbalu, preciznije 27. oktobara “Sloboda” je po prvi put u Beogradu igrala prvenstvenu utakmicu sa “Radničkim”. Koliko su Užičani tada bili dobar tim, govore i izjave pred utakmicu igrača Radničkog da u Beogradu od nikoga više ne zaziru nego od užičke “Slobode”, iako su je tada pobedili sa 4:0…
Sutradan je u “Borbi” objavljen izveštaj sa ove utakmice, u kome je između ostalog istaknuto:
– Juče pre podne odigrana je na igralištu “Avale” fudbalska utakmica II grupe republičkog prvenstva Srbije između timova “Slobode” iz Titovog Užica i beogradskog “Radničkog”. Prvi nastup “Slobode” u Beogradu nije zadovoljio posmatrače, zato što se očekivao veći otpor i bolja igra. (…) Na prvi gol nije se dugo čekalo. U 20. minutu prvog poluvremena, posle lepe kombinacije, Đorđević je postigao gol. Drugi i treći gol postiže Pavlović i Vukosavljević i sa tim rezultatom ide se na odmor. U drugom poluvremenu “Sloboda“ pruža snažniji otpor i u nekoliko mahova njeni navalni igrači se probijaju do kaznenog prostora domaćih. Ali fudbaleri “Radničkog” igraju borbenije, požrtvovanije i tehnički bolje i vrše česte napade. Cela uža odbrana “Slobode” pruža žilav otpeor. Do kraja utakmice “Radnički” je realizovao svoju premoć sa sa svega jednim pogotkom. Strelac je opet bio leva polutka Vukosavljević.
Na kraju članka se naglašava da je od gostiju “dobru igru pružio golman Mitrović, koji je odbio više teških i opasnih šutova” i dodaje pod kakvim je uslovima odigrana utakmica:
“Ova utakmica je odigrana pod izuzetno teškim vremenskim okolnostima. Pored vetra i jake hladnoće ometao je tok igre potono kaljav i razrovan teren igrališta”. Užički fudbaleri su se sećali da do tada nisu igrali na gorem terenu. Blato je bilo do iznad članaka, a iz te kaljuge noge teške kao olovo su se teško vadile. Domaćini navikli na taj teren su se mnogo bolje snalazili. Posle skoro desetočasovnog putovanja “ćirom” su se tu našli na igralištu više pogdnom za svinje nego za ljude. Bilo im je mnogo teže nego svo ono maratonsko trčanje na Zlatiboru. Koliko je to sve bilo zamorno a i težak teren najbolje se sećao Aleksandar Vulović Keblo:
“Utakmicu smo igrali pre podne onako izmučeni do polaska voza nismo znali šta ćemo sa sobom… Vođe puta nas odvedu u bioskop, ne sećam se šta smo gledali, čim su ugasili svetlo onako izmučeni smo pospali”.
U nastavku prvog prvenstva Narodne Republike Srbije, “Sloboda” je igrala na svom terenu sa beogradskim “Radničkim” 2:2. Igrali su odlično protiv “Podrinja” tj. “Mačve” 3:3 koja je te godine postala član Prve savezne fudbalske lige. Najveću pobedu na prvom prvenstvu “Sloboda” je ostvarila na svom stadionu u Begluku pobedom nad “Mladim radnikom” iz Požarevca sa 9:1, što rekli Užičani “razvalili ih”. Naravno da je ovo “razvaljivanje” ostalo u sećanjima i fudbalra i navijača, kao i to da je Dobrici Mihailu Vasoviću bilo žao što su toliko golova dali “Mladom Radniku”, radničkom klubu… Vasović je zamolio suigrače i drugare da više ne daju golove, ali, ovi ga nisu poslušali nego su zabili i taj deveti gol. Mihailo, kako su govorili, se naljutio prvi put u životu i prvu loptu koju je dobio uputio u vlastitu mrežu, dajući taj počasni gol za Požarevljane. U tom fudbalskom prvenstvu Srbije za sezonu 1946/47 godinu, Užičani su osvojilo “dobro peto mesto” i već su imali nekoliko veoma talentovanih, kvalitetnih fudbalera koji su mogli da zaigraju u bilo kom najboljem jugoslovenskom klubu.
U leto 1947. kompletan tim “Slobode” odlazi na radnu akciju izgradnje pruge Šamac-Sarajevo. Svi su bili zaposleni, pa su za to iskoristili odmor i provedu ga u Zenici, u sastavu 6. užičke radne brigade. U to vreme jedna užička srednjoškolska brigada je bila na Vranduku. I u njoj je bilo mladih fudbalera “Slobode”, a među njima prvotimac Mićo Đorđević Rus, kao fiskulturni referent. Do 28. jula pored rada na izgradnji železničke stanice u Zenici fudbaleri “Slobode su odigrali nekoliko prijateljskih utakmica sa zeničkim “Čelikom” nerešeno, “Borcom” iz Tetova, koga su pobedili sa 13:0. Ekipu Internacionalnih brigada su pobedili sa 6:0. Povodom dana ustanka Bosne na turniru “Sloboda” je pobedila “Čelik” i osvojila prvo mesto.
