Градња стадиона, једна од првих радних акција

1331

Једна од првих радних акција која није имала везе са обновом порушеног града, пруге, мостова и путева била је изградња стадиона у Беглуку. У тој радној акцији Ужичани су „вежбали“ за бројне радне акције, које ће уследити у целој Југославији у следећих 40 година живота у Социјалистичкој Југославији. Отац Влајко је отишао у партизане 1943. Тек је био напунио 18. година. Када се вратио 1945, био је у војној милицији. Један од првих задатака му је био да чува на Беглуку, ту где је данас стадион, велико стовариште грађевинског материјала и угља.

Марширање
Марширање

Причао ми Перица Јовановић, некадашњи музички уредник Радио Ужица, како су као клици хтели да украду неку даску са тог стоваришта, сећао се мог Влајка како му је изгледао страшан онако у униформи, наоружан машинком. Тада, кад је Перица са друштвом дошао да краде ту даску за боб, много Ужичана се спустило низ Доварје да „мазне“ неку врећу угља. Влајко кад је видео толико људи испалио један рафал у ваздух… Перица се тада препао највише у животу, „А било је и оних који су напунили гаће“…

Вежбе обликовања
Вежбе обликовања

Влајко се убрзо демобилисао и отишао на студије у Београд на ДИФ, који је завршио у року, вратио се у Ужице крајем 1948, као први ужички професор фискултуре. Пре тога је учествовао на радој акцији изградње стадиона „24. Септембар“ у Беглуку. Није тада знао да ће ту на том простору, на стадионима великом и малом за мале спортове, који је изграђен његовом заслугом, провести већину времена свога живота. Стадион за мале спортове Ужичани су назвали „Влајков“, велики стадион је грађен у Беглуку по идеји Михаила Васовића, чувеног Слободиног капитена и великим трудом првоборца Воја Бојовића.

Интедатура
Интедатура

Влајко се од своје 17. године бавио фотографијом, тако су остале ове фотографије са те једне од првих градских радних акција. Сакупили би се у рано јутро на Житном пијацу, формирали бригаду и праћени плех музиком марширали на градилиште стадиона. Ту би прво радили загревање, одвежбали серију вежби обликовања по Јехличкиним правилима. Радили би цео дан са прекидима за доручак и ручак и увече би поново марширали до Житног пијаца, одакле би свако отишао на спавање својим кућама. Интендатура им је била у једном повећем шатору на шумском пропланку на падини брда Доварја. Свеж хлеб би им довозили у запрежним колима са вочићима. Кувано јело би добијали у шерпицама и јели где је коме згодно, затим би шерпице опрали на чесми и вратили у интедатуру…

Шерпице
Шерпице

“Партизан” је први пут гостовао у Ужицу на дан ослобођења града 24. септембра 1946. године на утакмици са “Слободом”. За утакмицу је владало огромно интересовање у читавом округу. На новом варошком стадиону у Беглуку, преко пута Железничке станице, било је присутно преко 4000 гледалаца. Стадион, његове пуне трибине, стајање и сав простор око стадиона биле су преплављене веселим гледаоцима. На угловима игралишта су на високим стубовима висиле четири велике југословенске заставе, које су давале свечан изглед.