Napravio sam mali eksperiment i nekoliko dana zapitkivao ljude ko je “Gudurić”? Svi su mi rekli da je to užička pekara, pekarsko preuzeće, prodvnica peciva i bureka u bloku “C” i da je najverovatnije narodni heroj, po kome to užičko preduzeće nosi ime. Pitao sam i Gugl, ni on nije imao pojma, o preduzeću “Gudurić” je sve znao, a o Sretenu ništa… Zato sam rešio da velikoj većini otkrijem tajnu o toj tajanstvenoj ličnosti Sretenu Guduriću…
Sreten Gudurić nije bio narodni heroj, bio je pekar i komandant bataljaona.
Rođen je u selu Kratovu kod Priboja 1916. godine. Imao je 10 godina kada je došao Užice na pekarski zanat. Radio je kod užičkih vlasnika pekara. Godine 1936. u Užicu je formirana Sidikalana podružnica pekarskih radnika. Gudurić je bio jedan od njenih najaktivnijih članova, borio se za poboljšanje radnih i životnih uslova pekara i njihovih šegrta. Prvo je bio sekretar, a zatim i predsednik podružnice. Krajem juna 1941. otišao je u partizane. Za vreme Užičke republike 1941, bio je glavni u partizanskoj pekari i u isto vreme komandir Pekarske čete u sastavu Radničkog bataljona. Po povlačenju partizanskih jedinica iz Zapadne Srbije u Sandžak, izabran je za komandira Drugog užičkog bataljona.
Početkom ferbruara 1942, u sukobu sa četnicima Vuka Kalaitovića Kalaita i muslimanskom milicijom Hasana Zvizdića na Zlataru, Sreten je ranjen u obe noge i prenet u partizansku bolnicu u selu Radijevići. Kao težak ranjenik, koji nije mogao da se kreće, ostavljen je posle povlačenja partizana preko Lima. Kalaitovićevi četnici su ga pronašli na Zlataru 6. februara 1942. i streljali.
Pekarsko preduzeće u Užicu nosi njegovo ime od 1949. godine. Simpatični čiko, brko na logou užičkog pekarskog preduzeća “Gudurić”, nema veze sa Sretenom partizanskim komandantom.
Ana Milovanović Eks Maričić: „Istinita anegdota: 70tih godina, jedna naša Užičanka, gospođa 50tih godina, otišla prvi put u Beograd! Cunjala se po Terazijama, ogladnela, pa pitala radnicu trafike: A gde je ovde Sreten Gudurić? Žena joj rekla da ne zna! Ona ode u neki lokal pa i njih pita isto: Gde je ovde Sreten Gudurić? Ovi je pitali, pa gde živi… Nije im poznato… A ova naša kaže: Pa nije to neko, nego pekara!“
