Направио сам мали експеримент и неколико дана запиткивао људе ко је “Гудурић”? Сви су ми рекли да је то ужичка пекара, пекарско преузеће, продвница пецива и бурека у блоку “Ц” и да је највероватније народни херој, по коме то ужичко предузеће носи име. Питао сам и Гугл, ни он није имао појма, о предузећу “Гудурић” је све знао, а о Сретену ништа… Зато сам решио да великој већини откријем тајну о тој тајанственој личности Сретену Гудурићу…
Сретен Гудурић није био народни херој, био је пекар и командант батаљаона.
Рођен је у селу Кратову код Прибоја 1916. године. Имао је 10 година када је дошао Ужице на пекарски занат. Радио је код ужичких власника пекара. Године 1936. у Ужицу је формирана Сидикалана подружница пекарских радника. Гудурић је био један од њених најактивнијих чланова, борио се за побољшање радних и животних услова пекара и њихових шегрта. Прво је био секретар, а затим и председник подружнице. Крајем јуна 1941. отишао је у партизане. За време Ужичке републике 1941, био је главни у партизанској пекари и у исто време командир Пекарске чете у саставу Радничког батаљона. По повлачењу партизанских јединица из Западне Србије у Санџак, изабран је за командира Другог ужичког батаљона.
Почетком фербруара 1942, у сукобу са четницима Вука Калаитовића Калаита и муслиманском милицијом Хасана Звиздића на Златару, Сретен је рањен у обе ноге и пренет у партизанску болницу у селу Радијевићи. Као тежак рањеник, који није могао да се креће, остављен је после повлачења партизана преко Лима. Калаитовићеви четници су га пронашли на Златару 6. фебруара 1942. и стрељали.
Пекарско предузеће у Ужицу носи његово име од 1949. године. Симпатични чико, брко на логоу ужичког пекарског предузећа “Гудурић”, нема везе са Сретеном партизанским командантом.
Ана Миловановић Екс Маричић: „Истинита анегдота: 70тих година, једна наша Ужичанка, госпођа 50тих година, отишла први пут у Београд! Цуњала се по Теразијама, огладнела, па питала радницу трафике: А где је овде Сретен Гудурић? Жена јој рекла да не зна! Она оде у неки локал па и њих пита исто: Где је овде Сретен Гудурић? Ови је питали, па где живи… Није им познато… А ова наша каже: Па није то нeко, него пекара!“
