Najzad… 3. jula te 1961. godine je počela dugo pripremana i očekivana proslava 20-godišnjice ustanka naroda Jugoslavije. Naravno pre nego je proslava počela svi, po starom dobrom običaju koji su bili sumljivi, na bilo koji način, nepodobni za ondašnju vlast, bili su zatvoreni ili sklonjeni iz Užica i okoline. Da bi lakše pratili, kako je tekla ta grandiozna “predstava”, prvo ću pratiti Titovo kretanje, jer se sve vrtilo oko njega, a posle šta su radili i ostali ljudi iz vrha. Ta proslava je bio jedan od najvažnijih događaj u istoriji Užica, jer je tada otvoren novi Trg partizana, a Užice je počelo iz patrijahalne sredine da prerasta u urbanu.
Na centralnu proslavu 20-godišnjice ustanka u Titovo Užice gosti su počeli dolaziti još prvog jula. Hiljade i hiljade građana Užica i okoline, gostiju, išlo je u Krčagovo gde se održavao veliki miting. Negde oko 11 časova na otvorenoj pruzi se zaustavio motorni voz iz kojeg su izašli Tito i Jovanka sa pratnjom, presednikom skupštine Jovanom Veselinovim, državnim sekretarom za inostrane poslove Kočom Popovićem, generalnim sekretarom presednika republike Bogdanom Crnobrnjom i general potpukovnikom Milanom Žeželj. Dočekao ih je i pozdravio Srećko Nedeljković, sekretar komiteta Saveza Komunista i predsednik odbora za proslavu. Srećko Nedeljković je i između ostalog rekao:
“Danas, kada proslavljamo 20-godišnjicu ustanka naroda Jugoslavije, komunisti, radni ljudi, omladina i svi građani ovoga kraja dočekuju vas toplog srca i raširenih ruku kao najmilijeg gosta”.
Titu i Jovanci su prišli pioniri Slavica Vuković i Božidar Kokara, predali cveće i pozdravili ih. Zatim je Tito prošao kroz špalir pionira i omladine, devojaka i mladića iz radnih brigada ”Aleksa Dejović“ i “Dušan Jerković”, koji su mahali i zasipali cvećem put kuda se Tito kretao. Kada je stigao do mesta, gde je bio postrojen počasni bataljon garde, intonirana je himna, gardijski pukovnik Branko Lovran je predao raport, a Tito je izvršio smotru.
Posle kratkog odmora u hladu pokraj puta, Tito se uputio prema tribini ispred koje je masa od blizu 200.000 ljudi, stisnuta na poznatoj poljani Krčagova između brda i Đetinje. Kada se Tito pojavio, masa se zatalasala, šuma zastava i transparenata se uzdigla, prolomili su se poklici i aplauzi.
Ljudi su stigli iz svih krajeva zemlje, stanovnici iz okolnih većih mesta su došli dan ranije. Prolazeći pored prvog reda, Tito se zdravio sa starim ratnicima koji su bili okićeni odlikovanjima partizanskim spomenicama, ordenima narodnog heroja. Tito se zatim pozdravio sa šefovima diplomatskih misija i predstavnicima stranih delegacija, koji su se ovom prilikom našli u Užicu.
Na svečanoj tribini bili su skoro svi najznačajniji partiski rukovodioci, i dok je Jovan Veselinov pozdravljao Broza, čulo se skandiranje “mi smo Titovi, Tito je naš“, “Heroj Tito”. Zatim je govorio Tito koji je hvalio Užice i njegove stanovnike u učešću u NOB-u. O spremnosti komunističke partije koja je imala smelosti i hrabrosti da povede narod u borbu… Govorio je o posleratnoj izgradnji, o spoljno političkoj situaciji i miroljubivoj koegzistenciji. Dok je govorio Tito je bio prekidan skandiranjem parolama, a masa je prihvatila pesmu “Druže Tito mi ti se kunemo”.
Posle mitinga je sa svojom pratnjom i Aleksadrom Rankovićem posetio novootvoreni muzej ustanka, odakle je 1941. mesec dana rukovodio borbom, tu ga je dočekao i poželeo mu dobrodošlicu Vitomir Čvorović, predsednik saveza boraca, koji mu je pomogao u razgledanju eksponate, gde se upisao u spomen knjigu. Nakon toga je otišao na Trg “Partizana”, gde su ga dočekali Pero Antonijević sekretar opštinskog komiteta CK, Olga Živković potpresednik narodnog odbora sreza, Dragutin Maksimović potpresednik opštine, Presednik opštinskog sindikalnog veća Petar Vitorović, Milisav Topalović presednik boraca opštine, arhitekta Stanko Mandić za mnoge najzaslužniji za projektovanje Trga (sudskom odlukom je rečeno da je projektant Trga arh. Ružica Ilić), inžinjer Juraj Drizo direktor GP “Zlatibor”, koje je bio najzaslužniji za izgradnju Trga. Tito je obišao Trg, pogledao svoj spomenik koji su mu Užičani podigli i krenuo prema Gradskoj kavani. Presreli su ga pioniri i omladinci Jelena Prljić i Radovan Tomanović i predali Jovanci i njemu cveće, birani su tako što su rođeni na dan bitke na Kadinjači i kada je Užice drugi put bilo oslobođeno.
Pošto se kraće zadržao u Gradskoj kavani, Tito sa pratnjom se odvezao u u Veliki park u kome je podignut ogroman šator, koji je mogao da primi 1000 gostiju, među kojima je bio veliki broj narodnih heroja, boraca, bivših boraca Užičke republike. Tu, na svečnom ručku, u prijatnoj atmosferi, evocirali su ratne uspomene, Uz budno oko stotinak ljudi iz obezbeđenja. Tada je Tito primio povelju Svetske organizacije bivših boraca, koju mu je povodom 10 godina ove organizacije uručio predsednik Norman Akton. Tu je primio i poklon grada Užica, koji mu je predao presednik opštine Rajko Ječmenica. Iz Velikog parka Tito sa Jovankom je otišao na Zlatibor.
Sutradan po povratku sa Zlatibora na putu za Beograd, Broz je sa pratnjom svratio na Belu Zemlju gde je obišao Logor društvenih organizacija, gde je bilo smešteno 5000 mladića i devojaka iz cele Jugoslavije. Taj logor je veoma bio popularan kod retkih, užičkih mladića koji nisu bili uključeni u proslavu, koji su provodili vreme u logoru pokušavajuji da “smotaju neku seku”.
