U Užicu se ovog jula na plaži i po kafanskim baštama pričalo tome kako je srpski velemajstor Svetozar Gligorić Gliga pobedio svetskog šampiona Tigrana Petrosjana na turniru u Los Anđelesu. Gliga je u užičkom šah klubu imao dosta poštovaoca, a i nama pionirima koji smo se bavili šahom je bio jedan od uzora. O Miroslavu Ceraru koji je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu. O tome kako je Jugoslavija optužila Albaniju za subverzivne aktivnosti i kako je teroristička grupa Tolić – Oblak prešla talijansku granicu i ubrzo uhvaćena. O probnom pilotu Jozefu Valkeru koji je dostigao visinu od 105,9 km u avionu North American X-15 i o tome kako je lansiran prvi američki izviđački satelit iz programa KX-7 Gambit, s rezolucijom manjom od metra. Kako je u Moskvi potpisan sporazum po kome SSSR šalje u SFRJ raznu opremu, npr. dve termocentrale od 100 MW i opremu za železaru u Zenici.
A onda su sve priče prestale – dogodila tragedija – 26. jula Skoplje, glavni grad Makedonije, pre 6 sati ujutru zadesio je razoran zemljotres, preko 1000 mrtvih, uništene tri četvrtine grada. Pomoć je došla iz celog sveta, u kojoj su značajno sa pijetetom učestvovali i Užičani.
Zaintresovani smo bili za filmski Festival u Puli i za film „Licem u lice“ Branka Bauera, dobitnikom Velike zlatne arene.
Trećeg jula potpresednik republike Aleksandar Ranković, Predsednik izvršnog veća Srbije, Slobodan Penezić i državni sekretar za inostrane poslove Koča Popović, u prolazu za Sutjesku su svratili u Užice. Posle sat i po razgovora sa prvim ljudima Užica, otputovali su jer je Ranković trebao da na Tjentištu otvori novopodignuti Omladisnski centar. Sledećeg dana, 4. jula, na Dan borca, u 10 sati, na svečan način, u prisustvu većeg broja zvanica otvoren je bioskop “Partizan”, još jedan ponos gradnje GP “Zlatibora”. Kako je bioskop “Partizan izgledao tada opisao je u “Vestima” novinar Antonije Đurić”:
“Posetilac se susreće sa lepotom na svakom koraku. Počinje da se oduševljava još na ulazu. Ulaz u foaje ima vitrine gde se mogu videti plahate filmova koji dolaze. Tu je i kasa, iznad nje plan dvorane i galerije i posetilac može lepo da se orjentiše i izabere mesto. Tu je i cenovnik ulaznica, karte su samo 20 dinara skuplje nego u starom bioskopu. Pošto se naravno bez gužve i guranja, kupe karte, ulazi se u raskošan hol ispred dvorane. Stubovi u ogledalu, oko 20 udobnih fotelja za odmor, lepe pepeljare, dobro sortiran i opremljen bife, garderoba – sve to ostavlja snažan utisak. U suterenu je društvena prostorija koja ima televizor, džuboks i druge predmete za razonodu. Tu su i odvojeni WC za publiku iz sale. U dvoranu se ulazi na troja vrata – bez gužve na koju smo se bili navikli u starom bioskopu. Razvodnici u uniformi odvode gledaoce do mesta. Sala ima parter I i II parter sa 568 udobnih fotelja.
Oči posetilaca će se zadržati na izvaredno ukrašenoj bini, čija se zavesa otvara automatski iz kabine. Rasveta je veoma bogata i interesantna. U holu ispred sale nalaze se pultovi za prijem garderobe, a kad se posle predstave izađe iz sale, opet su pred nama pultovi gde se može podići garderoba. Za ovu uslugu plaća se 10 dinara. Iz glavnoga hola vide se lepe zavojne stepenice koje vode na galeriju , ispred nje je hol sa desetak udobnih fotelja. Galerija takođe ima odvojeni WC, dvoje vrata, garderobu. Izlaz sa galerije nema nikakve veze sa ulazom – odvojeni su. Publika koja dolazi neće se mešati sa onom koja je već videla predstavu. Rešenje provetravanja i zagrevanja bioskopa rešeno je na savremen način klima uređajima, tako da publika ni na najvećoj vrućini, ni zimi, neće imati primedbi. Ulaz u novi bioskop je sa Trga partizana, a izlaz je rešen u ulicu Petra Ćelovića.“
Upravnik novoga bioskopa je bio Brane Jeremić, koji se tada nadao da se običaj iz staroga dobacivanje, lupanje nogama i zviždanje neće preneti u novi bioskop. Ipak je odlučeno dok se ne reši da počne da se ruši stari bioskop, da u njemu se nastavi sa prikazivanjem filmova. Ipak, ubrzo je srušena ta znamenita užička zgrada u kojoj je radio predratni bioskop „Koloseum“.
Kada je otvoren novi bioskop “Partizan”, red je bio na taj dan 4. jula. za ceo repertoar. Tako je pre podne prikazana revija domaćih dokumentarnih filmova: “Užička republika”, “Oklopni voz”, ”Stroj iz Rudog”, a uveče domaći “Muškarci”. Do jedanaestog jula igrao je svaki dan po jedan film: “Salomon i Saba”, “Psiho”, “Oluja nad Meksikom”, “Osvajač Markabija”, “Milionerka”, “Blago u Srebrnom jezeru”, “Jednooki Džek”. Posle je nastavljeno sa “Pucnjevi u Dodž sitiju”, “Mladi grešnici”, “Avanture mladoga čoveka”, ”Legenda o zemlji sibirskoj”.
U Domu koji je tada otišao u drugi plan, ovoga meseca su igrali filmovi: “Drugi plan”, “Serenada velike ljubavi”, “Klopka za devojke”, “Strelac u zelenom”, “Ukradena bomba”, “Lepa Amerikanka”, “Moj auto”, “Stari i mladi”.
Sem filmova u Domu su održane priredbe: Ansambal “Bihori Janoš“ iz Budimpešte izveo je mađarske narodne igre i pesme. 7. Jula KUD “Brastvo jedinstvo” iz Subotice je izveo pesme i igre naroda Jugoslavije. A i već tradicionalno su gostovali u bašti “Doma JNA” solisti Radio-televizije Skoplje.
Tada je predsednik opštine Čajetina bio Vidoje Ćukilović, o svojoj opštini tada je rekao:
“Na 21 hiljadu stanovnika sada imamo samo dva lekara… Sa nastavničkim kadrom je sve teže, samo u prošloj godini nam je nedosajalo 30 nastavnika… Blagovremeno rešavamo potrebe kadra, nužnih za dalje podizanje turističkih objekata, već je rešeno pitanje vode, osvetljenja, sanitarnih uređaja…“
I ovoga meseca u Užicu se se gradilo na sve strane. GP “Zlatibor” je gradio najviše, “Ratko Mitrović iz Čačka dva objekta, Direkcija za stambenu izgradnju, ukupno 21 objekat. Građen je i veliki broj privatnih kuća. Na novoj pošti (onoj koju je srušila NATO žena pilot) završen je suteren, prizemlje. sprat, ostalo je još potrkovlje, a planirano je, po rečima inžinjera Jefta Poleksića, da sve bude završeno do 31. decembra 1963.
Gradio se i novi soliter od šest spratova u Studeničkoj ulici, skoro je bio završen, radilo se na potkrovlju, na ovaj soliter su se tada mnogi Užičani popeli i u toku gradnje da pogledaju panoramu grada. Građena je i zgrada više Hotela “Palas” (ona gde se nalazi Autotehna, mobilna telefonija 064…), vojna zgrada u kojoj je građeno 21 stan, restoran za oficire… Poslovođa Milić Sokolović je naglasio da će zgrada imati na krovu samo jedni zajedničku TV i radio antenu. Pakleni tempo rada mogao se videti na stabeno-poslovnoj zgradi, soliteru bolnice koji se nalazi preko puta “Obnove”, tada su stigli do petog sprata, pored prizemlja i sprata koje su planirane za trgovinu u devet spratova raspoređeno je 22 stana…
