Užice. Kada se pogleda sa Zlatiborskog puta, koji je bio asfaltiran i obezbezbeđen betonskim i kamenim bankinama, ovog jula, video se lep, moderan grad u kotlini. Štrčao je prvi užički oblakoder u izgradnji „S soliter“ sa 17 spratova. Isticao se Trg sa kulom soliterom od 10 spratova, do tada najvišom užičkom zgradom. Panoramu je dopunjavao i novoizgrađeni Ferijalni dom na Plaži, kao i lepa priroda oko grada.
Na području Opštine Užice tada su postojale 4 organizacije, koje su se bavile ugostiteljskom delatnošću. Tri su bile u Užicu: “Sloga”, ugostitelska radnja “Plaža” i Ferijalni dom “Mladost”, a jedna u Kremnima – Ugostiteljsko preduzeće “Šargan”. Počele su junske žege. Nedelja, deset pre podne. Ljudi pošto su kupili novine hteli bi da u nedeljnoj dokolici svrate u baštu u “Gradskoj” ili “Palasu”. Pred gradskom stolice na gomili, nema suncobrana, bašta ne radi. U “Palasu” ne može se ništa dobiti u bašti, uporni sede i čekaju i ništa ne dobiju. Stariji Užičani se sa setom sećaju starih predratnih užičkih kafana i kafedžija koji su se borili za svaku mušteriju… Tadašnjim Sloginim ugostiteljima ništa nije govorilo da je 19. jun, da je napolju 28 stepeni.
U Beogradu, na Groblju velikana, Užičani su posetili grob Slobodana Penezića Krcuna i stavili vence. Zatim je u Sevojnu u Valjaonici Bakra otkrivena njegova bista povdom 25-godišnjice revolucije, dana borca i dana ustanka. Bista je postavljena ispred ulaza u Valjaonicu. Između ostalih gostiju prisustvovali su majka, žena i ostala Krcunova rodbina. Tada je rečeno: “Snagom fanatika, voleo je, čuvao, razvijao i produbljivao bratstvo i jedinstvo naših naroda, iskovano u oružanoj borbi i socijalističkoj izgradnji Srbije”.
Valjaonica bakra je prodavala svoje proizvode u Los Anđelesu, Njujorku, Milanu, Parizu, Amsterdamu, Hamburgu, Štolkholmu, Moskvi, Hong – Hongu, Nju Delhiju, Džakarti, Bagdadu. Proizvodila je tada sve vrste proizvoda i legura od bakra svih dimenzija i kvaliteta, svi proizvodi su rađeni po tada poznatim svetskim standardima, kao i po zahtevima kupaca.
Otvoreni su su novi pogoni u “Prvom partizanu”, pogon metalnih prahova, sinterovanih metalnih delova i tvrdih metala.
Kritikovano je mesto deponije smeća kojia se tada nalazila u Sevojni, pored Železničke stanice. Rečeno je da zbog razvoja Sevojna ova deponija mora biti preseljena. Građani su kritikovali to što izuzetno čist grad Užice postaje sve prljaviji, to što kod uličnih prodavaca sladoleda ima puno ambalaže od istog, da pored uličnih kanti za smeće ima puno đubreta… Da se smeće ne iznosi na vreme, da služba nije dobro organizovana, jer nema dovoljno mehanizacije i da nije dovoljno to što se smeće iznosi jedanput nedeljno.
U poslednjem kolu druge lige “Sloboda” je kao domaćin pobedila somborski “Radnički” sa 3:1 i obezbedila opstanak u drugoj ligi, na dvanestom mestu sa 32 boda. Tada je trener bio Milošević, a najbitniji igrači: Pavlović, Martinović, Đerić, Đorić, Krivokuća, P. Jokić, Slović, Matić, Savković, Terzić, Dogandžić, Klipa. Rečeno je: “Da se više u sezoni ne mogu menjati po tri fudbalska trenera, koji najčešće žive nesportski i tako loše utiču i krnje ugled kluba”.
U Užicu je održan prvi međunarodni šahovski turnir na kome su učetvovali: Averbah Rej, Pahman, Čoš, Forintoš, Suentin, Tringov, Gligorić, Matanović, Ćirić, Udovičić, Janošević, Parma, Bogdanović, Nikolić, Jovičić. Neki od učesnika su tada rekli:
Dragoljub Ćirić: “Mislim da je krčma kod Ere pravi turistički objekat, koji nažalost nije iskorišćen, niti dovoljno reklamiran. Nigde nisam video takav lokal u kome možete u svako doba dobiti inzvaredan sir, kajmak i ukusnu Džigericu na žaru.“
Gligorić je reekao: “Obale Đetinje bi se mogle malo više doterati. Odeševljen sam Velikim parkom u kome uveče ima izobilje vazduha i svežine. Možda bi mogli doterati ulice oko benzinske pumpe, na kojima ima mnogo rupa i lokvi”.
Mijo Udovičić: “Lepa plaža je na mene ostavila poseban utisak, puno vremena sam proveo na obalama Đetinje”.
U toku ovoga turnira 13. jula, redakcija “Vesti” je organizovala do tada neviđenu u Užicu šahovsku simultanku. Četvorici velemajstora su se suprostavili 75 aktivnih šahista užičkog kraja. Averbah, Tringov, Gligorić i Matanović su se odazvali Vestima da učestvuju. Užičani su zabeležili 4 pobede i izvukli popriličan broj remija.
U Opštini je doneta odluka da u gradu postoje tri glavne ulice – Maršala Tita, Heroja Dejovića i Omladinska, sve ostale su sporedne. Vozila su bila dužna da daju prednost onima koji se kreću sporednim ulicama. Bilo je zabranjeno kretanje motornim vozilima u Velikom Parku, Heroja Luna i Vuka Karadžića. Jednosmerne ulice su postale Bosanska, Radičićeva, Vukole Dabića, Omladinska.
U bioskopu „Partizan“ su prikazivani filmovi: “Krvna Veza”, “Ratna igra”, “Jahač sa kirgijskih planina”, “Glasna šaputanja”, “Čovek nije ptica”. Bioskop u Domu JNA tokom jula i avgusta nije radio.
Stojko Vučković, zvani Japur, po njemu se zove “Japur bar”, mogao se svakodnevno videti pred samoposlugom “Obnova”, kao da nešto radi. To nešto je radio do smrti, tada je imao 54 godine i dobio je dve godine “ćorke”. Prethodno je otaljao 6 u kragujevačkom zatvoru zbog više krivičnih dela. Ovoga puta je krao kokoške po periferiji i okolnim selima oko Užica, okupljao je maloletnike i nagovarao ih da kradu za njega. Jedne večeri dežurni mlicioner Sredoje je primetio dečake kako preko mosta na Đetinji jedva vuku vreće na leđima. Bilo mu je sumnjivo, pa je viknuo “Stoj !”. Oni kao oprženi pobacaše vreće i pobegoše kao muva bez glave. Sredoje priđe i otvori vreće, a one pune ukradenih kokošaka, bilo ih je petnaestak. Te noći uhvatiše dečake i klupče je počelo da se odmotava. U današnjem “Japur baru”, gde je bio Biznis klubu, ondašnjem podrumu, našli su Japurov magacin u kome je čuvao za sutrašnje tržište dvadesetak kokošaka. Maloletnicima je davao malo, sebi uzimao mnogo od razrađene trgovine po Užicu u kojoj je pretežno ženama nudio uredno zaklane i očupane kokoške. Čak je ulazio i u neka užička preduzeća, gde je zaposlenim ženama prodavao kokoške, a ove su ga opet zbog njegovog “razumevanja, pažljivosti, shvatanja položaja zaposlene žene koja nemože da stigne na pijacu”, čašćavale. Posle dve godine zatvora, Japur je nastavio po starom, bavio se sumnjivom trgovinom i postao zaštitni znak ćoška kod “Obnove”. Tu je doživeo blizu osamdeset godina.
Na Zlatiboru, tačnije na Vodama, završena je izgradnja benziske stanice. Na Kokinom brodu je stara adaptirana, a počela je izgradnja pumpe u Priboju, a u Arilju i Kosjeriću su pregovarali sa Jugopetrolom da se pumpe i tamo izgrade.
Ovo leto je bilo kišovito, ali je Užice nedeljom bio pust grad. Sve više motorizovanih su vikendom sa porodicom odlazili na Zlatibor i kampovali pored jezera. Izlazilo se u baštu Gradske u Palas, manje u kafanu u Velikom parku, meraklije su uveče odlazili u Hotel “Zlatibor” da pregledaju kako izgledaju pevačice.
