У јуну је радио само биоскоп „Златибор“, у коме су играли фимови: “Боље је умети”, “Клопка за девојке”, “Иља Муромец”, “Ограда смрти”, “Сплетка љубави” “Небо зове”. Нама пионирима најинтересантнији филм је био “Иља Муромец”, руски „Краљевић Марко“, који је постао синоним раскошне физичке и духовне снаге и интегритета, посвећен заштити домовине и људи. Током времена је постао херој бројних филмова, слика, споменика, карикатура и анегдота. Он је једини епски јунак канонизован од руске православне цркве.
У Ужицу због прославе, очекивано је близу 180.000 гостију… У биоскопу “Златибор” је донета одлука да се приказују филмови у исто време и у сали и у башти. За време прославе су припремали филмове: “У знаку Зороа”, “Добар дан туго”, “Немирне године”, “Браћа Карамазови”. У башти: “Чудотворни мач”, “Општинско дете”, “Сумњиво лице”, “Далеко је сунце”, “Песма са Кумбуре”… Сећам се филма “У знаку Зороа”, после смо се доле у Омладинској улици сви трудили да будемо Зоро и правили мачеве сличне оном који је Зоро имао у филму.
У позоришту је изведена премијера “Врати се мала Шибо”, аутора: Вилијам Инџ. Сценографију је радио Бранко Ковачевић, а режију Душан Станојевић. Улоге: Душан Станојевић, Анкица Станојевић, Љиљана Љубичић, Владимир Петровић, Љубица Крстић, Љубиша Крстић, Живорад Митровић, Вукашин Јосифовић, Томислав Крстић… Одиграли су још две преставе “Дивљи ветар” и “Ограда смрти“.
У Дому је изведена прва послератна опера у Ужицу. Оперу Јакова Готовца “Еро с оног света” извели су Новосађани.
Овога јуна се скоро ништа није догађало сви су чекали прославу. На прослави се предвиђало да ће доћи 40 000 учесника, а укупно је требало да дође 150 000 људи из Т.Ужица и из краја још 50 000.
На ванредној седници удружења возача и аутомеханичара Ужица изабрана је нова управа и осуђен нерад ранијег управног одбора. Скупштина је изабрала за председника управног одбора Ђура Чолић. Донета је и одлука да се старим и онемоћалим и болесним члановима, њима тројици, исплати по 15.000 динара.
Златибор сем што је увек био омиљено излетиште Ужичана постао је исто и Новосађана, тих дана су почели да виђају и странце. Аутобуси су стално стизали. У то време туристички радници Златибора морали су много да уче о туризму. За забаву гостију ништа није урађено сем чланова КУД Севојно, који су приредили неколико “кермеса” на језеру који су пропали због недостатка осветљења. Храна је била добра, а конобари спори, златиборски специјалитети прескупи. На Златибору је основано пољопривредно добро “Златиборски сувати”. Добро располагало је са 60 хектара вештачких ливада на разним местима, а планира се и 100 хектара, ово добро ће производити око 2000 говеда годишње.
У Чајтини је почела изградња зграде парне пекаре. Пекара треба да почне да ради у јулу и производи 1 200 килограма хлеба дневно. Исто у Чајетини је на седници савета књижнице је одлучено да се купи телевизор, део средстава ће дати кућни савет зграде у којој се књижница налази, то ће бити и први телевизор у Чајетини.
Фудбалски клуб “Севојно” је освојио прво мето на фудбалском првенству подсавеза Т. Ужице, друга је била “Слога”, а трећи “Златар”.
Ужички срез је по попису становништва 1. јуна 1961. имао 269.705 становника. Тамо где се градила индустрија растао је и број становника. На првом месту је било Ужице, на другом Прибој, а на трећем Пријепоље по расту становника.
Објављено је да је све спремно за прославу 20 година ослобођења. Преседници комисија су били: Миле Павловић комисије за митинг, Сретен Цвијовић за саобраћај, Душанка Понорац за уређење града, Вељо Доганџић за смештај, Милојко Милутиновић за исхрану, Перо Виторовић за везу, Јово Грбовић за пропаганду, Драгутин Максимовић за публикацију, Јово Остојић за забаву и спорт.
Љубиша Ранковић шофер предузећа “Први Партизан” примио је по други пут награду “Заставе” из Крагујевца. Фабрика га је наградила дипломом и златним сатом за по други пут пређених 100.000 километара са возилом фијат без генералне поправке.
Нова Варош је пре Ужица добила могућност да гледа Телевизију. Тада је само могао да се гледа програм РТВ Београд.
“Вести” су дале конкурс за два новинара. Учесници су требали да дају биографију о досадашњем раду, да наведу школску спрему и орјентацију за коју би се област определили. Предност су имали чланови удружења новинара.
Појавили су се огласи у “Вестима”: Мењам комфоран, двособан стан у центру Загреба, за одговарајући у Титовом Ужицу. Понуде слати на редакцију “Вести” под шифром “Мифа”.
