Овога јуна у улици Душана Вишића (данас Видовданска) почела је изградња прве стамбене згаде на територији Среза после рата, која је намењена тржишту, зграда са 20 станова, подрумима, два приземља, четири спрата, а правио је Г.П. “Златибор”. Завршавале су се још две улице – 7. јула, која је у ствари реконструисана, а од бивше кафане “Топ” (данас Дома здравља) је направљена сасвим нова улица у дужини од 197 метара. Брзину радова на њој је омела изградња поште (оне коју срушише Нато агресори 1999. године).
Угоститељско предузеће “Слога” наручило је два апарата за продају од “Југостроја” из Раковице. Ови апарати су били постављени на Тргу и код Малога парка. Пекари из “Сретен Гудурића“ су решили да отворe на главној улици М. Тита 49, на “Липи” продавницу за продају печења, бурека, хлеба и пецива, млечних производа и лепиња. Поставили су и пањ са кога се сервирало “печење са пања”. То је она Гудурићева продавница која се налази данас код улаза на Пијац… У исто време је реновиран и “Здрављак”, Гудурићева продавница у “Блоку Ц”, која носи име по пекари- посластичарници мога деде Витомура Ковачевића.
Отворена је продавница обуће “Антилоп” у М. Тита 51. Првог дана је продавница имала промет од 4 000 динара, продато је 70 пари обуће, што се наставило и следећих дана. У овој продавници је могла да се нађе обућа из 55 југословенских фабрика обуће.
Настављени су радови на изградњи другога деле Робне куће “Прогрес” у коме, када буде завршено, ће да буде продавница ужичких сувенира, разгледница, дувана. Када је отворена ова продавница добила је логично име „Сувенир“. На спрату су градили одељење конфекције, обуће и проширили одељење за продају текстила. На тераси су планирали млечни ресторан, а у подруму, где је планиран бар, су решили да буду магацини.
Основан је Туристички центар као установа са самосталним финансирањем. Ова установа је прикупљала податке о туристичком промету, припремала и објављивала разне едиције и друге облике туристичке пропаганде, пружала информације о туристичкој активности.
Основана је и почела са радом Музичка школа, као установа са самосталним финасирањем.
Хотели Палас и Златибор су почели да често имају проблема где да сместе госте који су долазили у град. Оба ужичка хотела “Палас” и “Златибор” су имали укупно 170 лежаја, тако да су често морали да вишак гостију смештају у златиборска одмаралишта. Прошле 1962. године у Т. Ужицу је у хотелима било 2000 ноћења, док је ове 1963. до половине јуна било 502 госта који су имали преко 2000 ноћења. Највише је било Немаца, Аустријанаца, Француза, Италијана, а било их је из далеких земаља Израела, Индонезије, Канаде. И ове године је покушано да се у туристичкој сезони отвори ресторан у националном стилу, који је пропао. Нису имали где да сместе магацин предвојничке обуке, која се налази у кући која би се адаптирала у ресторан ( ресторан “Ера)” за који је пројекат адаптације одавно био готов, а обезбеђена су и средства за адаптацију и опрему.
Одржан је по први пут фестивал забавних и народних песама “Бели Нарцис”. Момир Јовановић ученик из Ужица је добио за извођење песме “Београде”. У делу забавне музике прву награду је добила и Радмила Бурлић. Сећајући се ове манифестације, веома посећене током шездесетих година, ужичка музичка легенда Милош Броћић Броле је рекао: “Ову смотру певача аматера организовао је у Сали новог биоскопа Брана Петровић уз помоћ Жарка Петровића, на тим такмичењима се највише експонирао Станиша Стошић, коме је омогућено да сними прву плочу на којој су га пратили војни музичари. Друга манифестација тих година које се сећам је била “Тражимо највеселији град”.“
Испред Гимназије се годину дана налазила се огрмна гомила земље на којој су биле водоводне цеви. Иако је санитарна инспекција дала налог да се улица очисти нико није реаговао.
У Економској школи је одржана је аматерска позоришна представа “Враголанка није ђаво”, комедија лакога жанра коју је написао Миленко Мисајловић. Представу је режирао Срђан Клечек, глумац ужичког позоришта. Млади економисти су били одлично уиграна глумачка екипа у којој су се издвојили: Мочило Сретеновић у улози Бориса Сретеновића и Милеса Матић у улози девојке коју је публика често награђивала аплаузом – њену непосредност, искреност, складност покрета и говора.
Ужичани су се жалили на ракетине аутобусе, зато што су прокишњавали: – “У недељу 29. маја путовао сам из Ужица у Сирогојно аутобусом Ракете, а када смо стигли у до места званог “Сурдук” почела је да пада киша. Осећали смо се пријатно у аутобусу док су крупне капи добовале по крову. Али не лези враже, почело је да прокишњава! Неки путници су стављали новине на главу да би се заштитили. Други су користили најлонске кесице намењене за оне коју повраћају. Међутим, ни то није помогло, морали смо раширити кишобране. Убрзо потом пукла је гума. Зато смо се вратили назад у Ужице и то бесплатно”. Танасије Павловић радник предузећа “Златибор“.
Одржани су избори за Савезно и Републичко веће, гласало је 95,6% (?) бирача. За посланике у савезном већу и за посланике у Републичком већу изабрани су: Олага Живковић, Миливоје Радовановић – Фарбин, Душко Ђурић, Бошко Лучић, Раде Борисављевић. За председника Социјалистичке Федеративне републике Југославије је једногласно изабран Јосип Броз Тито, а за потпреседника Александар Ранковић, за председника СИВ-а Петар Стамболић. За председника Уставног суда је изабран Блажо Јовановић, а за заменика Врховног команданта на Титову препоруку је изабран је генерал армије – Иван Гочњак.
Потпреседник Извршног већа СР Србије Михајло Швабић је посетио градилиште хидроелектране у Перућцу. Почело је чишћење и уређење језера на Партизанским водама и његове околине. Око језера су постављали неоске светиљке, а задруга из Чајетине је проширила асортиман у млечном ресторану који је на узвишењу изнад језера.
На ужичком Заводу за запошљавање је чекало посао 1000 људи, али током маја и јуна њих 400 је одбило посао, иако су сви били са села и нису имали никакве квалификације. Коментар Ужичана је био “Траже хлеба преко погаче”, сви су хтели посао у индустрији, а највише су одбијали посао у услужним делатностима.
У улици Петра Ћеловића 24, заштитна радионица “ДЕС” (дефектни слухом) отворила је радионицу за израду душека, јоргана и тапетарију која ће и поправљати исто. Све је било прилагођено жељи потрошача. “ДЕС” је отворио и молерско – фарбарски, фирмописачки погон, који се налазио у М. Тита 163. Грађани који су користили ове услуге су били задовољни – све је рађено квалитетно, а цене су биле приступачне.
Раднички савет “Металопрераде” је одлучио да се својим возним парком учествује на поправкама улица на подручју града, поред овога одлучили су да у Фонд заједничке потрошње уплати 200.000 динара.
Ужице је тада имало само једнога лекара гинеколога, на кога су даме чекале и по неколико дана. Друштво жена “Савремени дом” је обезбедио још једног лекара који је примао пацјенте свакога дана од 8 до 14 часова.
Слобода је победила “Слогу” из Краљева са 2:1. Тако је освајањем два бода “Слобода” постала првак Српске фудбалске лиге Јужне “А” групе и стекла право да по седми пут учествује у квалификацијама за улазак у Другу савезну лигу. Противник јој је је био Ф.К “Бор” из Бора. Слобода је победила “Бор” са 2:0. За “Слободу” су играли: Новковић, Арсић, Р. Јокић, Јовановић, Јованетић, Доганџић, Павловиђ, В. Јокић, Милосављевић, Ивановић, Гардић.
