Овога јуна у Ужицу се причало о светским догађањима о Премијери филма “Клеопатра” – до тада у историји филма најскупљем филму. Како је на париској авиоизложби представљен Југословенски Соко Г-2 Галеб. О Валентини Терешковој, првој жени у свемиру, на тродневном путовању у Востоку 6. Совјетски Марс 1 је била прва летелица која је пролетела поред Марса, како због квара на антени није послала података. Како је Албански Радио Тирана јавио да је у Кукешу осуђена “група агената САД и Југославије”, од тога тројица на смрт, оптужена да је помагала “америчким агентима убаченим падобраном у Албанију да организују устанак”.
Како Западна Немачка и Југославија започињу прве званичне разговоре након шест година. Коментарисало се како је на заједничкој седници свих већа Савезне скупштине Јосип Броз Тито изабран за председника републике, а за потпредседника Александар Ранковић, који је тиме виђен као Титов наследник (до пада 1966). Како на западу мисле да форсирање Ранковића као Титовог наследника “диктатура српска Удба што може ставити национални проблем у први план. Како је наставку на седници Савезног већа Петар Стамболић изабран за председника Савезног извршног већа (до 1967). И како је Едвард Кардељ је постао нови председник Савезне скупштине; Причало се и о томе како је премијер јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку. Слављен је председник Француске Шарл де Гол, који је повукао поморске снаге из НАТО-а… Следећи политику независности, Француска је 1966. напустила Војни комитет НАТО-а. Доста се разговарало у ужичким кафанама и о томе како су СССР и САД договориле о успостављању „црвеног телефона“.
Овог јуна 1963 године рођени су: Аница Добра, српска глумица, Рамбо Амадеус, певач и текстописац. Џон Кристофер Деп познатији као Џони Деп, амерички глумац.
Важан догађај за Ужичане овога јуна је био завршетак новог биоскопа, који има 707 седишта, тада једног од најмодернијих у Титовој Југославији. Имао је галерију за оно време простране холове, уређаје за климатизацију. Подигнут на Тргу одмах до Градске кафане, постао је понос Ужичана. Његова изградња је стајала 230 милиона динара. Биоскоп је чекао први државни празник, а то је 4. јули да би био отворен и требало је да се зове“Златибор”, али име је промењено у „Партизан“. Стари биоскоп “Златибор”, који је имао 400 седишта али и башту, срушен је због доградње Трга Партизана. Нови биоскоп је пројектовао архитекта Милорад Пантовић, такође је пројектовао и зграде на источној страни Трга.
Милорад Пантовић, архитекта академик је веома значајан за архитектуру Ужица као пројектант Трга партизана, Куле, Градске каване, Биоскопа “Партизан”, као и зграда на источној страни Трга. Пре Другог светског рата пројектовао је куполе Београдског сајма и осмислио јединствен пројекат Београда на Води. Знање стечено у Берлину, Паризу, Лондону и Њујорку хтео је да примени у Југославији.
За Пантовића његови савременици су рекли да је био по природи скроман, али веома искључив и доследан, никада се није истицао и пробијао у први план. Рођен је 1910. године у имућној београдској породици ужичког порекла. Отац му је био познати лекар, иза кога је остало здање “Клинике Пантовић” у Крунској улици у Београду, које више деценија служи као Студентска поликлиника. Школовао се у Београду, а након завршетка студија на Архитектонском факултету, своје усавршавање наставља на Високој техничкој школи у Берлину. У исто време се запошљава у грађевинском одељењу фирме “Сименс”. Како је Немачку тих година већ увелико захватила нацистичка еуфорија, Пантовић у другој половини тридесетих одлази у Париз код архитекте Ле Корбизјеа. У Паризу остаје годину дана. Са стеченим знањем усавршавање наставља у Лондону, где похађа и Озенфанову сликарску школу. Непосредно пред Други светски рат сели се преко Атлантика у Њујорк. Током свог боравка у иностранству он је у сталном контакту са Југославијом и учествује на неколико важних архитектонских конкурса за Београд и Нови Сад.
После рата се запошљава као професор на Архитектонском факултету у Београду, а убрзо остварује и своје животно дело – комплекс Београдског сајма изграђен 1957. Следећи строго Ле Корбизјеово учење Пантовић је поделио Београд на неколико зона – рекреација, индустрија, линеарни друштвени центар и нова насеља. Његова идеја “Београда на води” је настала још 1940. године. Пантовић је у својим скицама на простору Савамале предвидео високе стамбене и пословне објекте, окружене парковским целинама. Многе архитекте су се чудиле зашто су послератне архитекте заобишле Пантовића у планирању и решавању Новог Београда, а скоро свима је била позната његова модернистичка корбизјеовска оријентација. Највероватније је у питању био реваншизам због Пантовићевог порекла и предратног имућног статуса.
Ипак решава урбанистичко решење трга у Ужицу (прву награду еx аеquо), а затим и реализацију стамбене куле, биоскопа, ресторана и кафане у периоду од 1957. до 1963. и то су дела која његово име везују за Ужице. Добитник је Седмојулске награде 1966. Био је редовни члан САНУ од 1983. године.
Разочаран у послератно друштво, Пантовић диже руку на себе 1986. године. Стан и заоставштину наслеђују даљи рођаци. Они нису схватали вредност архитектонских пројеката, скица, прорачуна, стручних и научних књига и часописа на неколико језика. Све је изнето из наслеђеног стана и бачено у ђубре. За утеху, преживели су фрагменти. Тек покоји пројекат, цртеж, скица и забелешка.
