Догоди се на сваких 10 година мање, 30-50 година више, да наша мала река лепотица полуди. Догоди се умним бићима, а камоли једној спутаној, стегнутој у кањон, брзој планинској реци.
Последње лудило са повеликом штетом догодило се 2009. године, а градоначелник Јово се вадио, што неки тамо нису радили свој посао и отворили уставу на плажи на време, да се такво невреме није догодило за последњих 100 година. Догодило се и 1930. и 1964. године. По правилима, устава на плажи морала је да се подигне до 15 децембра..Нисам знао да постоји тако глупо правило, да ће провала облака и Ђетиња да га поштују, нарочито у овом изразито планинском крају, где се већина воде слије у Ђетињу и њене притоке. Наравно, те 2009, ствар је била у одговорности и стручности оних који су одговорни били за последице „понашања“ Ђетињице, која за сат-два може да постане Ђетињчиња, која „ваља дрвље и камење“. И тако у то време те 2009, надлежни нису проверавали њене бране, па је река направила доста штете уз њене обале и Ужичанима избила доста пара из буџета и као и обично нико није позван на одговорност због партијског запошљавања.
Те 1964. године, Ђетиња је била много “луђа“, излила се и направила штету, није било ни врутачке бране, а ми који смо становали уз њене обале смо добили препоруку дан раније да се раселимо код родбине, која је живела даље од обала Ђетиње. Кад се поплава догодила, сећам се била је мркла ноћ, киша скоро монсунска, као и те 2009. (150 литара по квадрату). Прво се чула сирена за узбуњивање, онда људи из Биоктоша, или неке друге јавне службе, у гуменим чизмама са гуменим мантилима са капуљачама, који као да су изашли из делова трилогије Господара прстена, свакој су породици помогли да се расели из могућих најугроженијих делова града. Онда је дошла војска са џаковима са песком, великим машинама и Ђетињчиња, пошто је пробила насип код дечијег базена, поплавила је подруме неких кућа у њеној близини, поплавила кафану на на плажи. Затим је поплавила двориште Биоктоша и цветни расадник, двориште и кухињу „домаца“ у згради Црвеног крста. Старији су се вратили кућама брзо, а ми деца дан касније.
Наше двориште у Омладинској 28 је било једна повећа бара, идеална за пуштање данас заборављених бродића од папира. Нико није одговарао за лоше понашање Ђетињице, јер то што се догодило морало је да се догоди.
Штета што се догодила и ноћи 6. на 7. новембар 2009. није морала да се догоди, да је неко од надлежних отворио брану на плажи…
Као што говоре ове фотографије, које је снимио мој отац Професор Влајко Ковачевић 1964, кад је Ђетињица полудела и правила штету, али због добре организације није било прозваних ни одговорних. Било је само забринутих и оних који су помагали, били ту, јер тада смо се мого више волели и поштовали , бринули много више једни о другима, него у овом 21. веку.
Какво је било то невреме и поплава те 1964. године писало је у тада једином ужичком штампаном медију у Вестима: „(…) У Ужицу су се становници, који су становали уз реку, иселили кад су видели да Ђетињи фали на појединим местима само пола метра да изађе преко зида кеја, нарочито уз Омладинску улицу. У 2 сата после поноћи састао се Штаб за одбрану од елементарних непогода. Одмах су мобилисане ватрогасне јединице, милиција, војска, предузећа и грађани. Иако се није остварила претња да ће брана старе централе на Ђетињи попустити и да ће доћи до наглог изливања, бујица је начинила поприличне штете. Оштећено је око 50 станова, Фабрика, Трешњица… Вода је продрла у магцин „Градине“ у коме се налазило око 30 тона карбида у металним бурадима, тако да је постојала оасност да то све експлодира и сруши околне зграде. Захваљујући групи Градининих радника ова несрећа је спречена. Вода на плажи провалила земљани насип поред бране и дечијег базена само зато што није са друге стране био обележен каменом али су некако успели даље рушење да зауставе убацивањем џакова са пескм, али то је била срећа у несрећи. Зато што се тада нашло у опасности насеље поред Ткачнице. Планирано је да се тај насип дигне динамитом, Ђетиња је то сама урадила…
(…) Укупна штета у ужичком крају је процењена на 7 милијарди динара. Командант средског Штаба против елементарних непогода Милутин Булајић, начелник СУП Ужице, изјавио је да је све прошло много боље него што се он надао, да ће против „Градине“ бити поднесена пријава.“
Ова временска непогода из 1964. била је много већа него ова из 2009. Али су Ужичани били много спремнији и организованији да је спремније дочекају. Градоначелнику Јову је било много лакше да каже да се таква невреме није догодило за последњих 100 година.
Снимци Пеђе Супуровића полуделе Ђетиње 2009. године:
https://www.facebook.com/watch/?v=10150655483829863
