Некада, спуштајући се са Златибора, кад се прође Анкина кафана и велика окука звана Галерија, које више нема јер ју је „прогутала“ сепарација камена предузећа за путеве, угледа се између Старог града и огранка Биоктоша кањон Ђетиње, град који се као неко гнездо сместио између локалних брда. Кад се прође Крејино брдо, долазило би се до кафане и Трошарине, преко пута ње. Трошарину је подигао Димитрије Вуличевић Дишо, градоначелник Ужица. Од 1930. Године до пред рат на свим прилазима граду, био је општински службеник и наплаћивао таксу за улазак у град, којим су се покривали трошкови чишћења града, одржавање улица и побољшавано комуналних потребе градског становништва. Захваљујући тим средствима, за време његовог руковођења градом, доведена је вода из Врела, урађена канализација, а улице уместо калдрме прекривене су коцком и осветљене електричном расветом. Догодило се још много лепих ствари док је Дишо био градоначелник Ужица.
Послератне генерације, због честих промена назива улица, понекад су се осећали туђинцима у родном граду. Сећам се, негде на почетку друге половине деведесетих година, тешко се било снаћи у граду, јер су улицама и сокацима из детињства променили називе. У то време, када би ме неко од путника намерника питао за неку улицу, и ја сам био странац у Ужицу. Како се мењала власт и идеологија, мењала су се и називи улица, тако да неки Ужичани ни своју адресу нису знали. Није било више Небојшине улице, оне поред реке и кроз Међај, где је била некад кућа мога чукундеде Милића Анђушића или куће деде Тонија Станковића, власника новине Ужичка Недеља, постала је Подгоричка. Златиборски пут је постао улица Хероја Луна. У мом комшилуку Улица Миладина Поповића је постала Момчила Тешића, а њена близнакиња Слободана Секулића постала је улица Липа. И Главна улица је променила име ко зна који пут, овог пута у Димитрија Туцовића. Увек сам се питао шта је то ортодоксни социјалиста Димитрије значајно учинио за Ужице, сем што је овде учио средњу школу. Наравно, за Ужичане као и у случају кад је Ужице било за Маршала Тита и тад откад је Димитрија Туцовића, остала је Главна улица. Право је чудо да се неко од паметнијих који удлучују, није сетио да заувек буде и званично „Главна“.
Наравно, постоје топиноми који не могу без обзира на честе промене улица да промене име, нешто што нико не може да промени, ниједна власт која дође, то су имена које је сам народ дао. Липа, Доварје, Царина, Слануша, Клисура, Росуље, Пора, Коштица, Теразије. Стари Град или Златиборски пут, биће одреднице које ће увек указивати на праву адресу. Кад је град био смештен уз реку и главну улицу, ширећи се према периферији, околина је називана по власницима имања около града као што су: Чикиризовина Раићевина, Лазовина, Ћендовина, Вујићевина, Селаковина, Јеличина Ливада… Убрзо после рата нови становници пристигли из златиборских села као што су: Драглица, Доброселица, Негбине, Сјеништа или са обриса Таре – Заовина, Поникава или оних ближих граду: Љубања, Карана, Јелове горе, Заглавка, Костојевића, Качера, Дретња, Трипкове, Рибашевине и осталих, насељавали су ту периферију. Подизали су кров над главом без икаквог плана, уништавајући тако то што је природа даривала Ужицу.
По ободу града почеле су ницати куће, прво понека, да би до краја 20. века настале права насеља у Турици, Крчагову, на Пори, Гуштерају, Врелима, све до виса испод Старог Града, и још више на самом Забучју, мењајући изглед околине инфраструктуром која се није много разликовала од старих делова града, где је много старог порушено, а саграђено без жеље да се очува оно старо, што је давало душу граду. Остала су само стара имена делова града, да сведоче о прошлим временима и људима, који су били „први грађани мале вароши“ и по којима су ти делови често добијали име.
У тој ненормалној градњи око Ужица остало је доста безимених улица, као и кућа без бројева. Тек пред крај 2018. локална власт је формирала радно тело за ажурирање Адресног регистра које је у сарадњи са Саветима месних заједница, а према Елаборату уличног система по насељеним местима Републичког геодетског завода припремило предлоге за називе нових 1403 улице и засеока, од чега 205 на територији градског подручја. Имена заслужних појединаца из разних друштвених сфера и области треба да се нађу на таблама улица, које до сада немају званичне називе, а куће у њима су без бројева.
