Постоји анегдота да је некадашњи турски председник, “отац нације” Ататурк, нудио да све Aрнауте протера у Турску или у неку забит. Мудри Никола Пашић, председник српске владе, питао га је ко ће да струже дрва, ако не биде Шиптара.
Током педесетих, шездесетих, па и седамдесетих, све до 1980. године, у Ужицу су се могли видети Шиптари, који су током јесени стругали дрва ужичким породицама.
Ова фотографија је снимљена код “Парчића” раних педесетих. На њој су Шиптари који одмарају и чекају да их неко од Ужичана ангажује да му истружу дрва. Снимио их је мој отац Влајко, а фотографија је била део једне од његове изложбе уметничке фотографије.
Сећам се када би дошли и стругали дрва у нашем дворишту у Омладинској 28, баба би им направила шербе, то су једино тражили. Брзо су радили, повремено би стали, смотали и запалили цигарете, наоштрили тестере и намазали их гасом. Данас као да осећам тај измешани мирис струготине, гаса и тог јаког дуванског дима, који је мене, детешце, штипао за очи…
