“Hrabrost je otpor strahu, ovladavanje strahom, a ne odsustvo straha.” Mark Tven
Tu, sevorozapadno, četrnaest kilometara magistralnog puta prema Bajnoj Bašti od Užica, nalazi se selo i brdo Kadinjača. Na njemu je spomen obeležje, posvećeno borbi na Kadinjači, koja se dogodila 29. novembra 1941. godine.
Izginuo je Radnički bataljon, a Užice je ostalo bez većine svojih zanatlija. Posle bitke, izginuli borci su sahranjeni u zajedničkoj grobnici pored seoskog groblja, pa preneti u spomen kosturnicu na samom vrhu brda Kadinjača, iznad koje je podignuta na dan bitke 1952. godine spomen piramida od kamenih blokova visine 11 metara. Spomenik je projektovao Stevan Živković, užički arhitekta.
Najveći spomen žrtvama ove najtragičnije bitke u istoriji Užica ostavio je pesnik Slavko Vukosavljević u svojoj poemi „Kadinjača“, koja je prvi put štampana 1950. godine. Od tada je objavljeno više od deset izdanja. Sa „Jamom“ Gorana Kovačića i „Stojankom majkom Knežopoljkom“ Skendera Kulenovića, „Kadinjača“ je svrstana među najbolja dela pesama o Narodnooslobodilačkoj borbi. Poslednji dve strofe Slavkove poeme su uklesani na monomentalnoj piramidi, da podsećaju na najveću užičku tugu:
„Rođena zemljo, jesi li znala?
Tu je poginuo bataljon ceo…
Crvena krv je procvetala
kroz snežni pokrov, hladan i beo.
Noću je i to zavejao vetar.
Ipak na jugu vojska korača…
Pao je četrnesti kilometar
al nikad neće Kadinjača.“
Slavko Vukosavljević je rođen u Užicu 1927. godine, gde je završio Gimnaziju. Studirao je engleski jezik u Beogradu, a kao stipendista burmanske Vlade, burmanski u Rangunu. Bavio se novinarstvom, pisao pesme, priče, putopise, reportaže, eseje. Pesme su mu prevođene na više stranih jezika. Objavio je nekoliko zbirki poezije (Sabrane pesme 1987). Umro je 2004. U Beogradu.
Godine 1962. Opštinski odbor SUBNOR-a pokrenuo je incijativu da se uradi memorijalni kompleks. Idejno rešenje su 1976. uradili vajar Miodrag Živković i arhitekta Aleksandar Jokić. Memorijalni kompleks otvorio je 1979. Tito. Tu spomeničku kompoziciju užičke tuge čini niz elemenata različitih oblika i veličine, koji simbolizuju otpor okupatoru. Čine ga tri dela: Amfiteatar Užička republika, Aleja Radničkog bataljona i Plato slobode. Skulpture su urađene od belog betona, a prostor je popločan kamenom.
Izgrađen je i Spomen dom sa stalnom muzejskom postavkom o borcima Radničkog bataljona i borbi u kojoj su izginuli. U zgradi Spomen doma dodana je i stalna tematska izložba „NATO agresija u užičkom kraju“.
