Како је изгледала ужичка болница после Другог светског рата?

1703
Ужичка болница у годинама после Другог светског рата
Ужичка болница у годинама после Другог светског рата

Причали су ми како су се после рата пацијенти и лекари превозили у фијакеру “фијакером хитне помоћи”, означеним црвеним крстом напред и назад. Хтео сам да напишем чланак за незаборав о томе, али нисам имао фотографије, а без фотки не почињем да пишем чланке. Прво фотографије, истраживање, па тек онда писање. Доста времена је прошло док нисам открио серију фотографија како је изгледала болница у то време, нашао сам и фотографију тог фијакера, који је остао у сећању многим повређеним Ужичанима, јер су у том транспорту осетили болно сваку рупу уз и низ Доварје на путу до болнице…

Ужичка болница у годинама после Другог светског рата
Ужичка болница у годинама после Другог светског рата

И тако, ево приче и још невиђених фотографија. Године 1922. године, у Крчагову је саграђена нова болница, која се састојала од пет зиданих зграда. Имала је 55 кревета, воду, електрично осветљење, канализацију. Поред управника, др Живојин Миленковић, имала је два лекара, четири болничара, три служитеља, лекарског помоћника, нудиљу, писара, економа. Формирани су интерно и хируршко одељење, а 1926. одвојено заразно одељење. И лекари су долазили на дужност фијакером, који је за разлику од оног за пацјенте имао на задњем делу знак Црвеног крста. Болнички фијакер био је у употреби све до 50-их година.

Ужичка болница у годинама после Другог светског рата
Ужичка болница у годинама после Другог светског рата

Између два рата у болници већ раде и лекари специјалисти – 1941. болница има пет лекара, а управник је др Цветко Зотовић. Он је био француски ђак и први доктор медицинских наука у Ужицу који је докторирао у Берну у Швајцарској. Није било средњег медицинског, кадра већ само болничара и неквалификованог особља.

Ужичка болница у годинама после Другог светског рата
Ужичка болница у годинама после Другог светског рата

После Другог светског рата, 1945. године, у оштећену зграду, готово без опреме, послати су “планском расподелом” из Београда лекари специјалисти: хирург, гинеколог, педијатар, дерматовенеролог, ОРЛ, физиолог, а 1950. и офталмолог. Прва школована медицинска сестра, Лепосава-Лела Ђукић-Мајсторовић (Тетка Лела), почиње са радом 1951., а 1955. долази још њих пет.

Ужичка болница у годинама после Другог светског рата
Ужичка болница у годинама после Другог светског рата

Тек 1951. године граде се нови објекти и број постеља повећава за 100, а 1966. године се дуплирају капацитети. Године 1972. болница има 710 постеља, 85 лекара (од којих 46 специјалиста), и 170 здравствених радника са вишом и средњом стручном спремом. Поједини специјалисти се усавршавају и шаљу на постдипломске студије и субспецијализације.

Ужичка болница у годинама после Другог светског рата
Ужичка болница у годинама после Другог светског рата
Ужичка болница у годинама после Другог светског рата
Ужичка болница у годинама после Другог светског рата