Како је у Ужице стигао џез? (први део)

1842

„Џез? То је магични звук душе. Импровизација је оно што му је даје ноту топлине, личне приче и њеног доживљаја у трену. Креативности џез музичарима никад није недостајало; увек су знали да од обичног тренутка направити онај за памћење.“ Предраг Ковачевић

Виолиниста Рафаел Блам је 1927. године оформио први џез оркестар у Србији, тј. у Београду, под именом „Студентски Micky Jazz’“. Овај оркестар је по узору на америчке оркестре имао инструменте: бубњеве, вентил тромбон, трубу, саксофон, виолину, бенџо, хармонику и клавир, чинили су га седам музичара аматера. Репертоар оркестра чинили су популарне композиције тог времена – фокстроти са примесама свинга и импровизацијама. Тих година Џез је био присутан и на радију, као и у неким специјализованим часописима. Радио Београд је почео емитовање свог програма 1929 године, „након дневног програма, уследио је вечерњи програм са великим финалем у 22 часа, када је наступио Радио Џез Оркестар са следећим нумерама: ’Две плавуше’ – фокстрот, ’Љубим руку мадаме’ – танго и ’Can’t help love in’ – фокстрот“.

Први српски џез оркестар Студенски Мики Јазз
Први српски џез оркестар Студенски Мики Јазз

Када је реч о часописима који су се бавили џезом пред Други светски рат, паралелно се појављују три наслова: „Музика“, „Музичар“ (службено гласило Савеза музучара), „Ритам“ и загребачки ‘Свијет Jazza“ – листови модерне музике и њених музичара. Џез се изводио по америчким узорима у оквиру репертоара салонских и плесних оркестара. Ноте су се набављале у Паризу, Берлину и Будимпешти, док су многи оркестри опонашали америчке џезере тако што су „скидали“ песме са радија, који су емитовали нумере са оригиналних џез плоча. Велику улогу у промоцији џеза имали су и музички филмови као што су били : ‘Серенада у долини сунца’, ‘Бал на води’, ‘Зимско доба’. Од радио станица издвајала се станица АФН, а ускоро су се појавиле и прве грамофонске плоче. Први прави џез оркестри јављају се тек у другој половини тридесетих година и то управо под утицајем америчких филмова и радија. Међу првим познатим (малим) саставима су били : ‘ Quick Swingers’, ‘Swing Rhythm’, ‘ Swing Trio’ и ‘Оркестар Шулета Јовановића’. 1938 године ‘Swing Trio‘ снима прву џез плочу код нас, а најпознатија џез певачица из тог времена је била Нина Селак. Најпознатији џез оркестри су били они око Б. Хоњеца, Ш. Јовановића, В. Адамича и браће Јохан… Шездесетих година југословенски џез почиње да у свету афирмишу: Душко Гојковић, Лазар Вучковић, Давор Кајфеш, Бора Роковић, Милан Лучић, Милорад Павловић, Младен Гутеша, Јован Миковић и Бранко Пејаковић.

После Другог светског рата у Београду се појавио џез 1944. године (само два дана након ослобођења). Био је то филм “Серенада у долини сунца”, данас у Холивуду заборављен, али оргинална музика Глена Милера из филма се изводи и дан-данас. Утисак који је приказивање овог филма оставило на српску урбану младеж после година под окупацијом. имао је велики и значајан утицај за развој џеза у Србији. У тим првим послератним годинама пропагандне активности Комунистичке партије Југославије су биле нераздвојиве од културно-просветних; чак педесет одсто партијске пропаганде спроводило се кроз културу и културне програме. Пре свега, партија је дала све од себе да оснује што више културно-уметничких друштава (од којих су многа преживела и до данашњег дана), чији је основни задатак био да буду „носиоци здраве разоноде, борећи се против малограђанштине, фрајерлука, американијаде и других негативних појава“. Иза свих ових увреда крио се, само један велики злотвор – џез. Временом ни сам Јосип Броз Тито није могао да избегне навалу питања о овој табу музици, те је испрва понудио једну дипломатску, родољубиву изјаву: “Џезови трубе на све стране, а нашу музику често више не чујеш”. Касније, крајем педесетих, постао је још мало блажи: “Волим џез, нарочито онај изворни” (који је то изворни џез Тито волео, нисам успео да откријем). Шездесетих година маршал се, ипак, предомислио рекавши: -“Џез за мене није музика, то је галама”.

Бранко Ћеловић сада већ филмски решисер са посебним Ужичанином Пипељом
Бранко Ћеловић сада већ филмски решисер са посебним Ужичанином Пипељом

У Ужицу џез музика се појавила током тридесетих година 20. века, под утицајем америчких филмова, који су играли у првом ужичком тон биоскопу „Луксор“ и модних трендова које су донели Ужичани, који су боравили у Београду, али и у другим европским центрима. Године 1927, музикални ужички гимназијалац Бранко Ћеловић (иначе син Петра Ћеловића, касније филмски режисер), који је свирао иструменте са клавијатуром, основао је овај састав који је на свом репертоару имао тада веома модерне композиције Џорџа Гершвина, Никите Бовиогословског, Кол Портера, Уркета Сеферовића, Влахас Паљетка, Дарка Краљића… Тако је џез стигао у Ужице. У ужичким Свинг бојсима, сем Бранка, наступали су Звонимир Кихалић, Звездослав Бошковић, Душан Ћубић виолине, саксофон, клавир је свиро Продан Драшкић, а за бубњевима је био Србо Аранђеловић. Чувари ужичких сећања, евоцирали наступа првог ужичког оркестра у Хотелу “Париз”. “Свинг Бојси” су учествовали на феријалним вечерима, које су крајем тридесетих година организоване и у Пожези, Ариљу и Ивањици, под умнетничким руководством Миодрага Аврамовића, тада студента права. У сећањима које сам сакупљао неколико деценија, често су се помињали, када би у разговору помунули џез, тада студенти и ђаци: Милутин Чолић (познати југословенски стручњак за филм, један од људи који су створили Фест), Александар Здравковић, Раде Турбатовић, Мирољуб и Славољуб Кузмановић, Љубиша Бате Бјелић, Брана и Грца Пилчевић, Маркец, Звонко Кихалића, Миодраг Терзић “Пиле”, Драги Новаковић, Бранко Ћеловић, Миленко Ђурић и Душан Терзић. Било је ту и ужичких радника, међу којима је био најбољи гитариста и певач Мањо Спарић. Он је након ослужења војног рока у Загребу, у Ужице донео ноте, мелодије и текстове популарних џез песама.

После Другог светског рата џез се појавио у Ужицу кроз таленат младога Жарка Петровића. Са Жарком сам доста пута разговарао уз укључен касетофон или диктафон у протеклим деценијама. Мислим да је овај тренутак био пресудан да се џез поново појави у послератном Ужицу:

Ужичка прва џез група Свинг Бојс
Ужичка прва џез група Свинг Бојс

„Тог дана прођем ја поред биоскопа „Луксор“, на зиду велики комад пак папира, рекламирају неки филм, видим да пише „Серенада“, на руском… Помислим, дај да видим коначно неки леп музички филм, после толиких година, досадили они немачки и италијански са маршевима. Улаз је, наравно, био бесплатан, и кад се оно мало светла угасило, одједном се затресе сала. Појави се слика на платну, уз нека лепу пријатну музику. Интересантно, помислим, да и Руси праве овакву музику. Али, кажем себи, нормално, нисам ништа слушао од њих толике године, и они су постали напредни… Међутим, никако да проникнем у руски корен те музике: ничег руског у њој нема! Кад, одједном, са екрана дрекнуше: „Hey, you! Watch out!“ Американци! Амерички филм са руским титлом! У сали одушевљење! Шок! Јао, људи, филма! Па џез музика! Тај филм, „Серенада у долини сунца“, дефинитивно ме је определио да се тада посветим џез музици…

Морам да нагласим да је џез мужички жанр који је у Америци настао из соула, душе црнаца, да би се коначно формирао доживевши класичну форму и оркестрацију. Две најпознатије струје из Менфиса и Њу Орлеанса су чиста класика, да не говорим о Дјук Елингтону, Хемптону, Ливинстону или Гершвину. Значи Џез није био само једноставна забавна музика, већ је био и остао једна филозофија у музици и у техничком смислу, једна тешка врста музике. Због тога и данас, а и у послератном Ужицу није могао да свира џез онај који технику свирања није довео до савршенства. Неки су живели у уверењу да су довољно добро овладали техником, па су свирали забавну музику немачког типа од пре Другог светског рата, сматрајући да је то џез. То наравно није био џез. Ја ти само критично говорим и о свом свирању џеза, јер то није био онај изворни облик. Међутим, ја сам са својим друговима, са којима сам свирао, осећао да та музика улази у нас, да ће нас освојити и да ће све остале освојити. Веровао сам да ће наћи своје место у мом завичају. Млади људи морају свирати и слушати џез.”