Njujorški klub 54 i užička diskoteka Omladinskog kluba?
Uporediću neupredivivo, ali, ima sličnosti zbog muzike… Disko klubovi sedamdesetih: mesto opijanja, plesa i seksa na skrivenim mračnim mestima, pa i u toaletima. Da zidovi tadašnjih disko klubova mogu da govore, bez sumnje bismo dobili opširnu lekciju iz društvene istorije. S obzirom na to da ne mogu, srećom da postoje ljudi kao što je fotograf Bil Bernštajn, koji je zabeležio atmosferu u najpopularnijem njujorškom klubu 54 ili Zoran Domanović u užičkom OK klubu. Fotografije imaju istu temu, temu klupske kulture, koje nas podsećaju da su disko klubovi, povrh svega, ljudima pružali osećaj zajedništva i bili mesto za beg.
Kao tadašnji disko džokej u užičkoj OK diskoteci, pratio sam muzičku scenu Njujorka, najviše “Kluba 54”. Dobijao kasete i ploče od priajetelja iz Londona i preko bare i mogu sa sigurnošću da tvrim da je muzika u diskoteci OK bila kvalitetna i mejnstrim, kao i u svetski najpoznatijem najboljem njujorškom klubu 54. Razlika je bila u tome što je njihova oprema koštala kao naša cela pozorišna zgrada, kako reče Zumber, a našu je on nekako uspevao da drži ispravnom.
