Велимир Врбић (1872-1946) бавио се пољопривредом. Товио је крупну стоку. Трговао је ракијом и сувим месом широм Србије и Аустрије.
Учествовао у Првом светском рату. За заслуге одликован је Карађорђевом звездом (већина историчара сматра да је ово одликовање у рангу Народног хероја у Другом светском рату).
Био је народни посланик за срез ужички и већник Дринске бановине 1935-38. Био је иницијатор и добротвор подизања спомен чесме на Поповој Води.
Господо, вама велико хвала на пажњи и труду, али ногу ми немојте сећи. Ја у моју Чајетину желим да уђем као нормалан човек и јунак, а не као богаљ.
Одликован за време борби око Београда. У борби се показао као храбар херој, јер је са неколико војника заробио целу аустријску чету војника.
Судећи према приложеној фотографији, чини се да смо на Дивљем западу. Нисмо, на ужичкој смо раскрници на “Мегдану”, топониму који доби име због турских и српских дечака чобана, који ту бише мегданџије.
