Kada iz pravca Požege putnik uđe s magistrale u Užice i krene Omladinskom ulicom, pažnju će mu privući sa desne strane Lokomotiva i vagon nekadašnjeg voza „ćire“. Nalaze se tu isped Železničkog muzeja i restorana „Ćira“ u zgradi nekadašnje stare železničke stanice. Sa leve strane primetiće nekadašnji Ložionički vodotoranj sa zanimljivom bakarnom kupolom, koji je uklopljen u posebnu i veoma interesantnu zgradu Vatrogasnog doma. Nekada je ovaj prostor bio jedna celina oko železničke stanice i ložionice sa vodotornjom, koji je izgrađen 1927. godine. Toranj je svojevremeno bio jedan od dominatnih užičkih objekata. Godine 1944, tokom savezničkog bombardovanja Užica, vodotoranj je srušen, a obnovljen je odmah posle rata kada i železnička stanica, koja je u toj obnovi izgubila gornji sprat.
U arhitektonskoj celini Vatrogasnog doma arhitekte su uklopile vodotoranj koji dominira kompozicijom. Konstrukcija je polukružnog oblika, armirano betonska, skeletna, fasadni zidovi su od fugovane crvene opeke, a krov bakarni…
Arhitekte koji su dali ideju za projekat užičkog Vatrogasnog doma bili su Branko Karadžić i Slobodan Kovačević, projekat arhitektonsko-građevinskog dela radila je arh. Sonja Ćeranić. Radove je izvelo GP “Zlatibor”.
Branko Karadžić, jedan od arhitekta koji je projektovao užički Vatrogasni dom, rođen je u Užicu 1929. godine. Arhitekturu je završio 1955. u Beogradu. Kao vodeći projektant, izradio je niz urbanističko-arhitektonskih projekata naselja i stambenih, poslovnih, školskih zgrada, dečijih ustanova u Beogradu, Užicu, Banjaluci, Ćupriji, Osjeku, Tuzli… Na Kubi, u Angoli, Rusiji itd.
Pri projektovanju stambenih naselja polazio je od ideje o vraćanju gradskom ambijentu i oživljavanju ulice, dok je korišćenjem prirode terena i izbegavanjem zatvorene forme, iskorišćavao koliko je bilo moguće prirodno osunčavanje i slobodne vizure na najbolji način je ostvario ideju o humanom stanovanju. Mnogobrojne projekte je radio u duetu sa arhitektom Slobodanom Kovačevićem, među kojima je i Vatrogasni dom u Užicu.
