Стари инжињер Божидар Димитријевић отпи гутљај славског Зрњевића вина и настави да приповеда: – “Један од најпознатијих манастира из ужичког краја је био манастир Рујнски, културни центара жупе истога назива, који се налазио у селу Врутци, умало поред Ђетиње, црквина близу некадашње пруге ускога колосека која је тамо пролазила. Некада, када није било језера, ишло се од железничке станице “Врутци”, према Биосци, неколико стотина метара од станишне зграде, до касних педесетих, познавали су се обриси здања манастира Рујно.
Манастир је био посвећен Светоме велекомученику Георгију, чувеном по томе што се у њему налазила прва српска штампарија. У њој су штампане књиге још 1529 године. Од свих књига сачувано је једно јеванђеље из 1537 године. У његовом поговору пише: Да се манастир зове Рујно: “Да је под окриљем планине Глогољут се Поникви, на реци глогољут се Беоска, на селу глогољут се Врутци.” О томе је Стојан Обрадовић у “Описању окружја ужичког”, када говори о манастиру Рујно, писао: “Он лежи у селу Врутцима при реци Ђетињи недалеко од села Биоске, којим се именом онда и река Ђетиња звала”.
До половине 19. века на месту где се налазио манастир стајали су стубови од црвенкастога камена, по свему судећи донети са неке грађевине из римског доба. Подаци кажу из околине Биоске, искоришћени за градњу манастира, који су касније, кад су га срушили Турци, пренети у Ужице и стајали у једној прелепој турској башти у Јазовима. Затим на празном простору испред основне школе на Доњој чаршији (Прва основна школа). Они су су једно време држали настрешицу на школским главним улазним вратима. Касније, када је школа адаптирана, када јој је дозидан спрат, део једаног стуба је узидан на школском улазу, а други у кући ужичког професора Константина Петровића. Део онога стуба који је узидан на школском улазу и данас је део чесме на Ракиском Пијацу. Године 2005. онај стуб из куће Ужичанина Константина Петровића, после свог скоро петовековног путовања, донешен је на градилиште новог манастира, ту недалеко места где је био стари манастир, које сада прекрива вода лепог језера кога чини Ђетиња.
На брду изнад Врутачког језера у дворишту новосаграђеног манастира-цркве “Руј”, постављен је споменик монаху Теодосију, који оштампа прву српску књигу “Рујанско јеванђеље”. Споменик је постављен захваљујући ангажовањем некадашњег директора “Службеног гласника”, Слободана Бобана Гавриловића, који с пуно пијатета лично испрати “Монаха Теодосија” да вечито штампа покрај новог манастира.
